Naša književnost

"ај Е

БИГУМ СА ДРВЕНОМ НОГОМ

Ходати помоћу дрвене ноге у суштини је била уображеност, јер он никада није био у рату. Али мало помало људи су се на то навикли и нису ништа замерали; чак су му према овоме изденули и надимак. Звали су га Бигум са дрвеном ногом, али он је себе називао певач Фолмер.

Строги шеф комисије приликом регрутовања питао га је да ли је с таквом ногом рођен. Бигум се смешио — умео је да цени добру шалу. Али чиновник није био свестан да је казао нешто духовито и запита га љутито: „Ког се ђавола смеје2 Зар не може да одговори2“ Тада је Бигум разумео да су хтели да им објасни зашто има дрвену ногу. И исприча им онда да је у једној експедицији на китове добио у нози гангрену, те је морала бити отсечена.

Становао је на једној голој узвишици коју је шибао ветар, на северу вароши, у малој дрвеној кућици, саграђеној изнад високе морске обале. Имао је пушку и један стари чамац, и у пролећним ноћима, светлим од хладноће, кад је море било мирно као огледало, његов је чамац пловио по воденој површини између великог камења. Он је лежао на предњем делу са пушком на готовс и подражавао отегнуту песму галебова, све док му нису дошли на нишан, Мли је случајно наишао на каквог морског пса како лежи и хрче, и забадао у њего своју харпуну.

За време снежне зиме, кад је морски лед покривао пучину у не“ доглед а дивље патке лутале тамо-амо кроз ваздух пун магле, и тражиле незамрзнуту воду, бушио је у леду велику рупу и градио колибу од снежних блокова. Ту је лежао у заседи и обарао патке — често по три и четири једним метком.

Али временом је од таквог живота и њему постало хладно; мучила га је костобоља и морао је да остане код куће. Највише га је болела она нога коју више није имао, и људе је врло често забављало да гледају како додирује врх дрвене ноге, мршти се и жали како на корену великог прста осећа пробаде. Тада се одао обућарском занату који је научио пре него што се отиснуо на море. Али је увек мрзео ово занимање и трудио се само толико како би могао да живи најскромније.

Понајвише се бавио песништвом, музиком и философијом.

ка оа ПИ со