Naša književnost

166 Наша књижевност

који је готов да иде у смрт у име слободе. У томе је био огроман друштвени значај романтизма Љермонтова. Али и ту је била извесна ограниченост, јер изузетност карактера „Мцири“-а и оних околности кроз које се он испољавао, није давала читаоцу могућност да непосредно примени на живот оно што је било најдрагоценије у карактеру Мцири-а. Тај је лик био у извесној мери апстрактан, није био везан ни с каквим реалним начином којим би се у животу разоткривале његове основне особености.

Та једностраност идеалистичког и романтичкога прилажења животу долазила је отуда што писци из прошлости, који су врло разговетно били свесни несавршенства живота који их је окружавао, нису још могли наћи у животу ону снагу која би могла друштвени поредак да измени — те снаге није ни било у самоме животу у иоле уобличеном виду. Зато су ти писци или говорили само о ономе што у животу јесте, одрекавши се свега што се није усталило, и што се тек рађало — или су тражили то што се тек рађа, али су га тражили утопијом, јер га још нису налазили у самоме животу.

Услови који отстрањују опреку реализма и романтизма

Али крајем Х1Х века у Русији ступа на позорницу радничка класа, која се ставља на чело народне борбе за ослобођење. У животу се појавила она сила која је била кадра да преуреди друштвени поредак. Ако је раније живот, у неку руку, разбијао уметнички пријем живота на два потока, реалистички и романтички, — јер у стварности није било места да се они потпуно слију, — сада су дошли нови историски услови, који су у начелу отстранили оне тешкоће које су чиниле да до тога спајања не дође.

М. Горки — утемељач метода социјалистичког реализма

М. Горки био је писац који је први схватио и у своме стваралаштву оваплотио нове задатке који су постављени уметности. У својим писмима Чехову он је писао да стари реализам мора умрети, јер у умет' ност има да уђе херојско, оно што је више, лепше и боље од стварности, да би се изразиле нове људске тежње. Горки пише, у исти мах, низ дела у којима продужује реалистичку традицију („Из досаде“, „Деда Архип и Лењка“), и низ дела романтичних („Изергил“, „Песме“ о Соколу, о Веснику буре). То долази отуда што Горки даје реалистичку анализу живота, а у исто време иде и даље од те анализе, и наслућује шта се у животу рађа. Али његов романтизам није био само романтизам пожељнога, онога што се-жели, како је то већ бивало у прошлости, него и романтизам оног могућнога, што се остварује, оног реално на-

Е 5 аи на