Naša književnost

бо љоа ле 7а

МИ У 6 ве су и Уа Цу Де о о у 5 > 4 та 1 ~

+

Социјалистички реглизам 167

слућеног у будућности. Свој романтизам Горки је звао романтизмом колективизма: „Овим термином, услед несташице у другим терминима, ја дефинишем понесено, борбено расположење пролетаријата, које долази од тога што је пролетаријат свестан своје снге, што пролетаријат све више и више гледа на себе као на домаћина света и ослободиоца човечанства.“ У току развитка Горковог стваралаштва, код њега се реалистичко и романтичко начело све већма зближују, а у делима као што су „Мати“, „Лето“ и др., потпуно се спајају. То долази отуда што се у самоме животу све разговетније видела криза старога реда ствари, а све је разговетније на први план излазила она сила која се спремала да тај ред помете — револуционарни пролетаријат.

Ослобођени човек — темељ нове уметности

Нова историска средина ствара нове услове за развој уметности и тим спрема прелаз новом уметничком методу. Нова етапа историје човечанства, т.ј. борба за социјалистичко друштво и његово стварање, јесте нова етапа развитка уметности, и она ствара нов метод у уметности — метод социјалистичког реализма. Док се раније ограниченост услова за слободан човеков развитак одражавала у прошлости кроз уметност, разбијајући је на два потока — на једнострано-реалистичко и једнострано-романтично изображавање живота, — сада ослобођење човека ослобађа и уметност, и даје јој раније невиђени материјал да изгради у људској историји нове уметничке ликове.

„Судбину народа и државе — говорио је друг Стаљин на првом свесавезном конгресу колхозника — данас не решавају само вођи, него пре свега и углавном, милионске масе трудбеника. Радници и сељаци који без хуке и буке граде фабрике, творнице, рудничка окна, и железнице, колхозе и совхозе, који стварају сва животна добра, који хране и одевају сав свет — ето ко су прави јунаци и творци новога живота.“

Хероичност совјетске уметности

Нов ослобођени човек социјалистичкога друштва иступа пре свега као борац, као градитељ новога живота. У тој борби показују се најбоље црте људскога карактера. Човек иступа као јунак, одушевљен у своме раду највећим идеалима којих је икада било у историји човечанства. Отуда долази хероичност совјетске уметности као најкарактеристичнија црта социјалистичкога реализма. У центру је пажње совјетских уметника човек који се показује какав је служећи своме на„роду, на бранику своје отаџбине, човек који је у дане борбе са фашизмом привукао на себе усхићену пажњу целога света. Та хероичност совјетске уметности која одређује њену устремљеност ка будућности

јх виа

мо ас. мавие + сове занл дао кеса +4 ел _

|

Ја