Naša književnost

УВ МИ МУ

“Е

но дека и ађан 5 к

434 Наша књижевност

дини циљ је сада да убија Швабе, зато што иначе они њега могу убити. А кад не буде више Шваба, кад буду побеђени»

„Ти свакако настави да организујеш људе“, рекао је најзад Турку, „и води их. Кад вам затребам, радо ћу доћи и помоћи вам. Ми се можемо и редовно састајати.“

Турк се осмехнуо. „Без тебе, Макс, нећемо далеко стићи. Само их ти можеш повести у праву борбу, тебе познају, с тобом ће поћи куд год хоћеш. Нарочито оне, који се још прикривају, ја сам не могу покренути. Сами су ми рекли да би с тобом пошли...“

Макс је, после дужег ћутања, рекао: „Види, ствар је врло проста. Све што ја могу учинити то је да их поведем на једну или другу страну да побију неколико људи. А ја знам да је све то премало. То није циљ... то не може бити циљ целом словеначком народу. Ви ћете морати, раније или доцније, напред, на другу страну, за правим циљевима, мораћете к партизанима. А јар“

„Пођи с нама“, одговорио му је једноставно Турк.

„Ја немам циља“, рекао је Макс и горко се осмехнуо.

„Ја сам имао супротне циљеве па сам дошао до сазнања и прсменио их. Ти кажеш да немаш циља... али ја знам да си га некад имао. Био си и сам студент, био си млад као што сам данас ја, и исто тако, као и ја, имао си циљ... ако је био леп, наћи ћеш га опет, а ако није био прави, наћи ћеш други. — Заиста човек не може... не може живети без циља... а ни ти, сигурно“.

Макс се опет осмехнуо.

После неколико дана срео се са Турковим људима. Било их је четворица. Пружили су му руку као стари знанци. Уосталом, сви су га познавали не само по имену, него и лично. Он сам је познавао само једнога од њих, некога Матевжа Брегара, не сећајући се где га јен када видео. Гледао им је у лица тако, као да је хтео погледати им у душу. Осетио је у том тренутку да ступа у неки круг, па иако против воје воље, и да ће у том кругу имати своје посебне дужности. Али сам није мислио тако далеко као Турк и био је скоро изненађен кад је Турк говорио младићима како је већ све одлучено и како ће Макс бити тај који ће их водити.

„... Скупићемо око себе много људи“, говорио је. чзмеђу осталога, Турк, „тако раде свуда. Затим ћемо се повезати с партизанима! Нисмо сами. На хиљаде је већ словеначке војске! По свој Југославији су партизани. Дошло је време да, ако будемо сложни, протерамо Швабе из наше земље... Неки се боре већ годину дана, не можемо ни ми гледати само са стране... Почела је велика руска офанзива. Код Стаљинграда је опкољена цела немачка шеста армија, још ове зиме можда Швабе ће бити потучене. Они неће моћи имати много снага, пошто ће им требати у Русији. Ми морамо помоћи, на нас је ред, морамо се борити, ако желимо да се кад вратимо к својим кућама.. 5