Naša književnost

Бранко Ћопић 471

чешће као самодопадна фраза, као лепота и сјај речи, као ефекат риме и слика, Њено дејство је због тога било ефемерно и опстанак у књижевности краткотрајан. Извештачена, лажна, она је народу била туђа. Сасвим је друкчије осећање родољубља у партизанској поезији. Партизанска поезија, која код нас садржи и неколико дела трајне вредности, рођена је у борби народа, у средишту духовне мобилизације народа, органски повезана с народном судбином. Изразио ју је песник под оружјем, делећи све напоре, невоље и опасности које су пратиле партизанску борбу. Његова поезија била је израз оног колективног елана и колективног подвига у коме се жилаво истрајало, ишло корак по корак победи. Ж

Ћопић је још у првим приповеткама показивао нежности, осетљивости према деци. Код њега су врло живе успомене на детињство, на убого село са босоногом децом коју бије немаштина, непогода, тужан и мучан живот земљаних и влажних кровињара. У Ћопићеву психу урезао се лик босанског сељачета, чобанчета и њему посвећује мотиве неких својих приповедака када прича о њиховом злом удесу или о њиховој мржњи за време окупације према освајачкој војсци. Обично је ту канула суза саосећања у патњи или суза радосница када се у детету појави челик-карактер горштака, крв вучади која расту у наручју змајевитог Грмеча. Кроз дубоке утиске о своме детињству и кроз доживљаје са децом у партизанским борбама, трагичне и херојске, Ћопић је пришао дечјој литератури. Ту више није дете из грађанске литературе са оптерећењима грађанског породичног васпитања. Ту се изграђује нов карактер на изворима народне снаге и у историским доживљајима партизанске борбе кроз коју се кују први основи психе пионира.

ж

Овај чланак је само покушај да се оцрта књижевна физиономија једног из броја оних наших писаца чија су дела везана за велике историјске дане партизанске борбе. Књижевно стваралаштво Бранка Ћопића које, са свима својим недостацима — за разлику од доратног у основи фељтонистичког периода његовог рада за „Нашу књигу“, то постаје, у правом смислу речи, тек са устанком и борбом наших народа, захтева да критика дубље уђе у проблематику његовог рада и изврши подробну конструктивну анализу његове поезије и прозе.

ВЕЛИБОР ГЛИГОРИЋ