Naša književnost

Хроника 473

меру, могло се јасно илустровати до које се мере та равнодушност, и немарност по питању одговорности за дело издаје у књижевној области прошириле на наше књижевне кругове, кад се и будност наше редакције у том погледу заварала. Ми смо свесни пропуста и критику примамо као потпуно умесну. Пропуст је нарочито јасан у рубрици „Библиографије“. Библиографија је област која обично људима изгледа сасвим равнодушна, преко које не може да се пренесе никаква идеја, никакав мотив, ништа што би могло активно да делује. Она је, како се то обично каже, само и искључиво објективно спомињање имена и дела које научна савесност тражи да се спомену. Али ништа није ни сасвим равнодушно, ни сасвим објективно, ни сасвим неактивно. У временима као што је ово наше, кад су ране од издаје још тако дубоке, и кад морал наших нових стања захтева да издаја буде у потпуности обележена и жигосана, спомен једног издајничког имена чак и у „Библиографији“, а без икаква објашњења џи без икакве ограде, за то име је Једно, макар и врло малено покриће, И више од тога, и преко библиографског спомена једно такво име може чак да пробуди и некакав интерес за себе, и да се добронамерно или злонамерно оправдава. М баш зато што је редакција „Наше књижевности“ тога савршено свесна, и што је тога гледишта неподељено била од почетка, овај пропуст и сама самокритички осуђује. Осим тога, редактор који је лично био одговоран за рубрику „Библиографија“ поднео је консеквенцу и з редакције се повукао.

Овим својим објашњењем, редакција „Наше књижевности“, солидаришући се са чланком Радована Зоговића, и отворено примајући као умесну критику која јој је учињена, жели да још једном и нарочито подвуче друштвену важност проблема издаје народа у литератури.

|Бриин ЛЕИВУРЕЋИВАЧКИ ОДБОР

Ђорђе Андрејевић Кун: Политички час, отисак

Цу

спева ан едевнеирарауибириснивненивелравеан ан

баш а и пса ад ла и

и —

сат ен тура је ја о а

и.

нервни

пада рнааарниц на. =2н6