Naša književnost

Предавање друга А. А. Жданова и наши најхитнији задаци 323

вљају у формалистичко-естетској тенденцији. Не сме се ово схватити упрошћено, као да је формалист само човек који изумева неке уметничке зачкољице у области форме, — и тога има, — већ је формализам правац који неће да објасни књижевне појаве условима друштвеног развитка, који хоће да одели књижевни рад, књижевни процес од друштвеног процеса, неће да види друштвене улоге књижевности и посматра је саму за себе, оделито.

Тобож сви желе да совјетска књижевност буде добра, да има висока својства, али као да мало мисле о каквим својствима се говори:

У одлуци Централног комитета Партије о филму „Велики живот“ тако крупни кино-режисери, као што су Ајзенштајн и Пудовкин зачетници совјетског филма, може се рећи његова прва слава, окривљени су због несавесног, рђавог рада. А како се догодило да тако опште признати уметници не буду у првим редовима бораца за висока својства»

Зато што су заборавили то шта их је створило, шта је осигурало успех њиховог стваралаштва. А њих је створила наша Велика Октобарска социјалистичка револуција. Својим филмовима „Оклопник Потемкин“, „Мати“, „Крај Сен-Петербурга“ показали су пред светом неочекивано богатство потпуно нове идејне садржине. МИ форма њихових дела била је такође неочекивана, јер ју је наметнуо нови садржај који је износила. Али су Пудовкин и Ајзенштајн почели заборављати шта их је дигло. Питања својства указала им се као питања уско естетска и формална. Ма колико да су говорили о том својству, сама њихова уметност је почела назадовати, добијати црте извесне импотентности, јер је изгубила била оно главно, што ју је сдликовало и дизало.

Неки мисле да су за опадање квалитета у књижевности криви писци који обрађују нове теме савремености, али форму нису потпуно савладали. Не, за ово опадање су криви углавном нски од најкрупнијих, ауторитативних уметника из области филма, књижевне и позоришне области, који нису знали да примете како су се срозали с позиција високе идејности на формалистичко-естетске ставове питања, отишли од животворних тема социјалистичке изградње, тема великога друштвенога садржаја.

Друг Жданов је дивно говорио: „... Наша књижевност у којој се огледа уређење више него икоје демократско-буржоаско уређење, култура многа виша него буржоаска култура, има право на то да учи друге новом људском моралу. Где ћете наћи такву земљу и такав народ као код насг Где ћете наћи тако величанствене особине код људи какве је испољио наш совјетски народ у Великом отаџбинском рату и какве сваки дан испољава у послу, прешав на мирни развитак и опорављање газдинства и културе! Сваки дан се диже наш народ све више и више. Ми данас нисмо они што смо били јуче и сутра већ нећемо бити ови данашњи. Ми више нисмо они Руси какви смо били

| | ђ