Naša književnost

ПВТ РА иу ита ИЕ | Ма ЧИ УВА

370 = Наша књижевност

даћу хране, ако затреба, могу отићи и у Чачак да мало проњушкам шта раде Швабе.

Кад је домаћин изашао из собе, помало разочаран што није било ни пића ни разговора, ја и Моле вратили смо се још једном на питање стања у одреду. Он се сагласио са мном да овакав живот у чети просто деморалише људство. Говорио сам му о Ваљевском одреду, како у његовим четама просто кључа живот; тамо су борци, и кад нису у акцији, увијек нечим запослени: врше војничке вјежбе, или држе конференцију, или пјевају, или заједнички читају неку књигу. А овдје је чамотиња. Јуди врше лугарску службу, сједе око ватре или се мувају око куће. Одмах треба прекинути с том праксом. Треба спојити слатинску и липничку групу у једну чету, створити логор у шуми и живот у логору организовати по узору на Ваљевски одред. И, што је најважније, треба стално тражити могућност за акције, па макар чета ишла и по тридесет километара до циља. 5 Е

Одлучили смо да сутра зором пођемо у љубићску чету, која се налазила с друге стране Мораве.

ж

Пробудила ме је детонација, која је била тако јака да су се тресли прозори на кући. Налакћен у постељи, очекивао сам хоће ли бити још која. Радовао сам се тој грмљавини експлозива у ноћи, јер сам претпостављао да то могу бити само наши људи који нападају на жељезничку пругу. Чекао сам и ослушкивао, али се није чуло ништа осим роморења кише, која је лупкала о прозоре, и шљапкања нечијих ногу под прозорима. Моле је, изгледа, поставио стражу.

— Чусте ли ви ноћас ону прангију2 дочекао нас је домаћин, кад смо ујутро изашли у двориште да се умијемо. Вала је грунула негде близу самог Чачка.

Борци су живо коментарисали синоћњу експлозију. Видјело се да су узбуђени и да их свака експлозија потсјећа на оружану борбу и изазива код њих, који сједе без посла, осјећање нелагодности.

Опростили смо се с борцима и прошли према селу Вапи, гдје ћемо се пребацити преко Мораве. С нама је ишао један командир чете, млад, црномањаст сељак. У путу нас је обавијестио да је ноћас она група специјалиста минирања са авионским бомбама дигла у ваздух жељезнички пропуст код села Вапе и да се на том пропусту скрхала локомотива. Упозорио нас је да идемо опрезно, јер ће Нијемци сигурно послати из Чачка патролу на мјесто диверзије, због које је прекинут саобраћај с Београдом.

Ишли смо све кроз кукурузе и шумарке, претрчали смо преко друма Чачак—Краљево и привукли се у једну шумицу, одакле се, пре“ ко неких стрњика, лијепо могла видјети сурвана локомотива у разру: шеном пропусту.