Naša književnost

по Печ КМ

па еф ж

372 Наша књижевност

јединица ми ћемо бити способни и за акцију и за мобилизацију људства. Договорили смо се с Капеланом да се још у току ноћи врати у Драгачево, да у име штаба нареди Милоју Ћирјаковићу да са својим вировским водом дође у село Зеоке, да се драгачевски и вировски вод стопе у драгачевску чету, у којој ће Капелан бити командир, а Ћирјаковић политички комесар. Ту у Зеокама нека ме чекају, а ја ћу доћи најкасније за три дана.

Управо смо били завршили разговор с Капеланом, кад у двориште бану као без душе једна сељанка. Тражила је Мола. Предала му је једну цедуљу, и нешто му шапатом говорила. Послије разговора са сељанком, Моле нам је пришао тешка корака и ћутке пружио цедуљу. То је био кратак извјештај домаћина код кога смо јутрос били на б6останишту. Он је јављао, да су јутрос, одмах послије нашег одласка, дошли његовој колиби три наша омладинца. Тек што су били сјели, банула је из кукуруза њемачка коњичка патрола и двојицу омладинаца убила, а трећега ухватила, Извјештач претпоставља да је неки шпијун примјетио јутрос нас на бостаништу, али док је обавијестио Нијемце, ми смо већ били отишли; страдали су омладинци који су случајно онуда наишли.

Моле нам је саопштио да је, према извјештају ове сељанке, једна већа њемачка патрола прошла данас послије подне од мјеста синоћње диверзије доњим крајем села Липнице и да је отишла у правцу Слатине. Нијемци су питали за партизане, али нису никога хапсили ни убијали. Опљачкали су нешто кокошију. Одмах смо послали патролу према Слатини, наредили војницима да на брзину вечерају и да буду спремни за покрет.

Већ је био пао мрак кад се вратила патрола. Вођ патроле је извјестио, да су Нијемци доиста прошли оним путем, како је рекла сељанка, и да су отишли даље према Морави.

Капелан је са својом десетином одмах кренуо за Драгачево; Моле је наредио липничкој групи да се повуче у шуму и да буде на опрезу. Моле и ја пошли смо с једним куриром у Слатину. Требало је, према раније утврђеном плану, да те ноћи одржимо састанак са слатинском групом.

ж

Ишли смо опрезно, избјегавајући сеоски пут. Свратили смо кући једног пријатеља, који нам је рекао да су туда пред вече прошли Нијемци.

— Иду некако зазирући, говорио је сељак, негде скрену У кућу, питају за партизане, али види се да им се жури. Не воле они да их мрак ухвати у селу.