Naša književnost

У Чачанском одреду 377

ређења виших партијских форума. Наша Партија узела је на своја плећа огроман терет — организовање устанка против окупатора. Од његовог успјеха зависи судбина нације и државе. Ми не водимо борбу за неке уске партијске циљеве; ово је свенародна борба за ослобођење испод туђинског јарма. Засад, ниједна друга политичка партија није хтјела да прихвати позив наше Партије за организацију народног отпора и оружане борбе. Можда ће то бити у будућности. Наша Партија настојаће да се споразумије са свима који желе борбу против окупатора, и биће у том погледу врло широка. Али у једној ствари не може и неће бити компромиса ни с ким, а то је: оружану борбу против окупатора и његових помагача треба почети одмах и водити је до побједе.

На крају сам савјетовао Милоју да правилно постави свој однос према командиру чете, другу Капелану. Он је млад, у овом крају непознат, и Милоје, као политички комесар чете, човјек из овог краја, треба да му помогне да учврсти свој ауторитет. Нека све раде споразумно, ако буде неслагања, нека се обрате штабу одреда.

Друг Капелан нашао је курира који је знао пут за Горобиље. То је био висок, плећат, снажан момак, чије су плаве очи чудно одударале на препланулом мрком лицу. Звао се Љубиша. Запитао сам га, можемо ли до зоре стићи у Горобиље.

— Путем који ја знам може комотно, рекао је увјерено.

Опростио сам се с друговима, зажелио Милоју и Капелану добар успјех на Гучи и кренуо за Горобиље.

РОДОЉУБ ЧОЛАКОВИЋ

Тоне Краљ: Изгнаници, дрворез

ПИ МОНА пи

о Бавеј АЛ ка

прва,

ка мена фа

пола је 3

(5 Иса