Naša književnost

Му А

мо у

СЛИКАРСТВО И ВАЈАРСТВО НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ ХТХ И ХХ ВЕКА

— Поводом изложбе у београдском Уметничком музеју —

Изложба „Сликарство и вајарство народа Југославије“ претставља за наш културан живот значајан догађај, јер је она огледало уметничке обдарености, стваралачког осећања, маште и поимања стварности наших народа, који су створили уметничка дела трајне вредности. Значајна је такође и као биланс данашњег уметничког стварања. Задаци и проблеми данашње уметности приказани су нам у тако прегледној форми као никада пре.

Ова изложба не обухвата најранију епоху српских и македонских средњевековних сликара фрески, које спадају у најбоља дела сликарства које човечанство поседује. Она не обухвата ни изванредно лепа хрватска и словеначка барокна уметничка дела. Најранија уметничка дела на изложби су из Х1Х столећа, а то је грађанско сликарство, које је, у разним деловима наше земље, под разним условима сазревало.

Уметност југословенских народа и поред разноврсности својих облика, и поред тога што као историјска појава не претставља јединствену слику, — ипак је, у суштини, хомогена. Хрватска и словеначка уметност сазревала је под упливом западне Европе. А српска и македонска уметност спада, по својој традицији, под источно- византијски културни уплив. Међутим чак и тамо, где се осећа утицај западне или источне културе, испољава се словенска свест и њено осећање за форму.

Први део изложбе посвећен је оживљавању самосталне српске уметности. Надвлађивањем феудалног друштвеног поретка и јачањем трговачког капитала ишчезава средњевековна црквена уметност и настаје могућност реалистичког тумачења друштва и живота. Тај процес почиње прво у оним српским крајевима који су били ван домашаја турског угњетавања и у којима је створена самосталнија народна заједница, а то је Војводина. Док у њој грађанство, које бива све јаче, захтева сопствену уметност, која би одговарала његовој друштвеној стварности, у Србији, која живи под турским јармом, настављају се старе традиције црквене уметности и домаћих зографа. Тек после устанка од 1804 године и коначног ослобођења београдског пашалука, повезују се уметности ове две области.