Naša književnost
а
ои
МАКСИМ ГОРКИ О КЊИЖЕВНОЈ КРИТИЦИ
Из чланка објављеног у часопису „Совјетска књига“
Оснивач совјетске књижевности, Максим Г орки, био је не само генијални уметник речи, већ и истакнут критичар, суптилан и страстан публициста. У формирању совјетске социјалистичке културе књижевно наслеђе Горког има велики значај. На совјетску књижевност извршили су организаторски, васпитни утицај не само уметничка дела писца, већ и његови књижевно-критички чланци.
Кроз целокупно стваралаштво Г орког провлачи се као црвена нит пламена љубав према нашем вегроду који је под руководством Партије Лењина-Стаљина извршио највеличанственију револуцију у историји. Сва дела Горког прожета су ватреним симпатијама према радним људима и пламеном мржњом према носиоцима експлоатације, пре-
ма свему што смета човеку да буде слободна, стваралачка личност. |
Истим идејама прожета су и књижевно-критичка дела Горког.
Међутим, досада је Горки ксо критичар мало проучен, његова упутства не спроводе се у живот. Наши писци џи критичари не руководе се довољно овим упутствима у своме стваралачком раду.
Књижевно-критички погледи Г орког засновани су на марксистичко-лењинистичком учењу. Горки је био истакнути критичар-марксист, пријатељ и сарадник Лењина и Стаљина. 5
„Потребно нам је — рекао је друг Жданов на 1 Свесавезном конгресу совјетских писаца 1924 г. — високо мајсторство уметничких дела, и у том погледу неоцењива је помоћ Алексеја Максимовића Горког, коју указује Партији и пролетаријату у борби за квалитет књижевности, за културни језик“.
Горки је учитељ неколиких генерација наших писаца, који се темељно бави књижевним питањима и који се брине о писцима, учитељ који је у своме књижевном раду наставио славне традиције руске класичне литературе и револуционарно-демократске критике Бјелинског, Херцена, Чернишевског, Доброљубова.
Погледи Горког о уметности почели су се формирати 90-тих го-
дина, а до пуног изражаја дошли су у глухо доба реакције 900-их година, кад је писац иступио против декаденције, мистицизма, кад је била у моди теорија „чисте уметности“. Овим за књижевност кобним,