Naša književnost

ПРИМ

при

Наша књижевност

522

%

убитачним правцима он је супротставио своје гледиште о уметности као моћном идејном оруђу у рукама народа, који развија борбу против царизма, борбу за ново друштво и новог човека. Критички говори и чланци Горког одјекнули су као бодри, смели глас весника буре револуције. На развитак књижевних погледа Горкога извршило је огроман утицај зближење писца у том периоду с Партијом ЛењинаСтаљина. Погледи Горког постали су још шири и дубљи после Велике Октобарске револуције 1917 године. У периоду совјетске власти писац је, поучен колосалним стваралачким искуством, нарочито радо иступао са својим публицистичким и критичким чланцима.

Горки је у току читавог низа година постепено разрађивао теорију совјетске уметности, која по својим основним поставкама одговара стаљинској формули социјалистичког реализма. Горки је први теоретичар који је на конкретном материјалу уметничке литературе разрадио принципе социјалистичког реализма.

Горки је у својим чланцима и говорима стално подвлачио да се стваралачко искуство уметника-рсалиста прошлости не може механички пренети у совјетску литературу, да пред совјетском уметношћу стоје други задаци који се разликују од оних који су стајали пред литературом прошлости и зато совјетска уметност мора имати своје особености, којима се разликује од руске класичне књижевности.

Социјалистичка литература, по мишљењу Горког, мора извршити улогу „бабице и гробара"“), мора помоћи да се роди нов човек и да се уништи оно што штети ствари револуције, што смета политичком и интелектуалном подизању совјетских људи. Совјетска уметност, одражавајући стварност, постаје снага која организује свест људи који стварају нов живот. Социјалистичка књижевност, у правом смислу народна, позвана је не само да изобличава мрачне стране живота, већ да износи хероизам који је постао свакодневна појава у нашем животу, да слика лепоту стваралачког рада, дивне перспективе нашег градитељског рада. Зато се реализам и романтизам у њој сливају уједно. Слично Пушкину и Некрасову који су нарочито јасно дошли до сазнања о улози и значају руске књижевности и који су у своје време много и плодоносно радили на окупљању и васпи“ тању талентованих писаца, у ХХ веку Горки је иступио као снажан критичар-организатор који је са љубављу помагао да се развију млади писци у почетку њиховог стваралачког пута и храбрећи их својом речју извео на књижевни пут. Горки је био» и остао Па за књижевнике оваплоћење „књижевне савести", велики учитељ и мајстор, који је све снаге свог огромног талента посветио стварању сопијалистичке културе.

1) М. Горвкић, Литературно-критические статђи, Госполитиздат, 1937, стр. 549