Naša književnost

ИМ ПИ ни а ари Уа

О сценском стилу | 569

ставу сјајних сценских ситуација и чувајући у Шекспиру оно што је он усвојио од народног театра с маскама“,

Попов је ухватио природу Шекспирове комедије и јаким бојама успео да на позорници створи сценски стил Шекспирове творевине.

Као у потврду онога што смо ми видели на претстави редитељ пише:

„Епоха Препорода је епоха највећих историских потреса и, заједно с тим, оштрих контраста.

Немаштина, сиромаштво и раскош сукобљавају се очи у очи. Огромни тргови са споменицима највеће уметности, а поред њих, у

уличицама — смрад и прљавштина. Неодољиви разврат и песници који опевају љубав највише чистоте. Злочин и подмуклост — и висока племенитост. Вера у снагу разума — и ломаче на којима се спаљују

научници. Ми смо се напајали на свим тим контрастима“.

Ето одгонетке зашто је редитељски „успео“ летњиковац Петручија, башта и собе оца Катарине и Бјенке. Сцене које се дешавају у летњиковцу куће Петручија и у кући Баптиста биле су позоришно живе зато што су се људи, лица у комаду, налазили тамо са одређеним задацима и верно физички дејствовали а нису се обрели у ограђеном сценском простору ма да-и намештеном са сликарским укусом и снабдевеном реквизитом направљеном по цртежима из епохе Препорода. Живи живот запљуснуо је с позоришних дасака, али је тај живот био организован снажном фантазијом једног редитеља који се у Шекспировом делу снашао паметно и слобсдно и делао с поетском снагом и великом ерудицијом.

Режија је освојила гледалиште и гледалац је примио претставу. Он је осетио размере које је редитељ замислио, до њега је допрла емоционалност унутрашње технике глумаца, допро је захтев режије постављен извођачима: говорити текст гласом пуним страсти.

Ако у таквој врсти комедије кипе страсти, кипи фантазија и оштроумље — значи да је нађен и ритам претставе.

Полазећи од осећања Шекспировог сценског стила, редитељ је проширио покрет на читав отвор позорнице. М не само покрет за масе, него и за снажне изливе страсти личности. Да изрази снажне изливе страсти родио се и снажан гест.

Редитељ је писао: „Мизансцена није само целисходан покрет или распоред лица на позорници него и слика која изражава мисао читаве сцене. Зато говорити о карактеру мизансцене значи говорити све што смо говорили о стилу, монументалности спектакла, о карактеру покрета итд.“.

Овде читамо како сам редитељ, стварајући претставу, формулише начин за постизање стилске изразитости. Мало затим, примећујући

како у спољњом оформљењу он тражи стилско јединство читаве 32мисли, Попов је писао:

паран А