Naša književnost

4

ој ћир

ПИ ИВЕ Ма НЕМ Бте

568 Наша књижевност

Четврта претстава коју би хтео да анализујем с гледишта показивања сценског стила је „Укроћена горопад“ коју је поставио А. Д. Попов у Централном театру Црвене армије. У говору који је одржао по водом своје режије Попов је рекао: „Унакажавање драмског дела почиње оног тренутка када није схваћена његова идеја, када је тој идеји противстављена друга, или када је позориште у комаду све разумело али није успело ништа да донесе са талентом“.

Попов прича како је у позоришту текао процес стварања претставе, како је комедија засићавана ваздухом времена Ренесансе, то јест описује процес изналажења сценског стила „Укроћене горопади“,

„Епоха Препорода — указује Попов — то је необично ведра епоха. У то време уметност је прожимала читав живот, она је ишла улицама, народ је говорио стиховима и песмама својих песника и композитора, народ је сам певао и свирзо. Лонекад је позориште постајало живот. Мислим на „игре“ у којима су учествовали цели градски рејони. Људи су се договарали и убеђивали неког наивног грађанина како он, рецимо, није казанџија него чувени гроф. То је, разуме се, изазивало многе веселости али се понекад свршавало и трагично (познати су, на пример, случајеви када су жртве сличне „игре“ померале памећу). Није случајно што је тај моменат нашао одјека у читавом низу Шекспирових комада.

Пунокрван живот, згуснутост живљења у епохи Ренесансе и глумачка природа човекова — ето без чега, по нашем мишљењу, не може да се замисли Шекспирова претстава, свеједно је ли то трагедија или комедија.

Да бисмо приказали атмосферу живљења у кући Баптиста и у кући Петручија ми смо извукли на позорницу масу свакојаких слугу. Отуда су потекле многе сцене-интермедији у којима учествују слуге.

Радећи над претставом највише смо бежали, с једне стране, од „позоришне условности“ , а с друге — од непотребне симболизације фигура, то јест довођења личности до једне страсти. Ми смо знали да нам овде прети еклектизам — смеша Молијера и Шекспира с јасним нагињањем на страну првога.

Пред нама се поставило питање: шта је „Укроћена горопад“, комедија карактера или комедија ситуација

Кад бисмо пошли путем решавања тога „или“, изгубили бисмо с гледишта уметничког квалитета и идејног решења претставе. Ми смо отстранили то штетно и схоластичко „или“, ставивши место њега свезу „и“. Одговорили смо овако: Шекспир сјајно спаја технику грађења комедије кграктера и технику грађења комедије ситуација. Он има изванредно израђене карактере и сјајне сценске ситуације. Јунаци „Укроћене горопади“ дивно мисле и фино осећају. Тако смо себи рекли да је то и комедија карактера и комедија ситуација. То нам је помогло да, остајући на основама Шекспировог реализма, покажемо психологију јунака, не лишавајући прет-