Naša književnost

10 | - Наша књижевност

ворило у самом УНЕСКО-у, и ту не треба тражити скривени смисао. И у документима, и у разним предлозима, како прихваћеним тако и одбаченим, и у дискусијама, често се читала и чула реч „послератна нелагодност“, „неизвесност“, „тескоба“, „песимизам“, „културно назадовање", „оронулост морала и вере у човечанство“, „зла која треба лечити“ итд. Уствари је то био неки дискретни лајтмотив, који је излазио и на уста претставника ве. ликих нација — победница у рату противу фашизма, и управо на. њихова уста.

Шта значи тај дискретни лајтмотив у монотоно универзалној музици УНЕСКО-а» Значи признање једне кризе у тим земљама, кризе емономско-друштвене основе, услед које је идеолошко небо тако облачно. У неким земљама, које су изишле као победнице из овог ослободилачког рата противу фашизма, остала су нерешена многа судбоносна питања, остали су отворени, ако не и појачани, друштвени сукоби, шкрипи систем изазивајући „нелагодност“, постоје дубоки проблеми, зјапе болне ране. Свакако да многи интелектуалци искрено траже мелеме за те ране, само што верују да то могу бити чисто духовни мелеми. Уствари, остале су делатне снаге које су довеле до овога рата и нису се одрекле својих претензија, снаге које су помагале мусолинијевску и хитлеровску империјалистичку политику, а сада помажу остатке фашизма. Народне масе су изишле из рата, чије су терете сносиле, а последице сад сносе, а нису начисто зашто се водио рат = не знају шта су добиле победом над фашизмом. А уколико више те масе постављају то питање и чак захтевају решење, утолико се више то у идеолошкој области одражава као „нелагодност и „неизвесност . Свакако да постоји и извесно губљење вере у „моралне вредности", односно у владајуће односе и институције. Но, што је најболније за идеологе вечног морала, у самим тим земљама расту напредне, опозиционе демократске снаге, иступају како на друштвено-политичком тако и на идеолошком пољу, а у колонијама и доминионима дижу се масе, које су озбиљко и буквално схватиле декларације о слободи, те ту слободу хоће и да остваре. Неке земље-чланице Уједињених нација, међутим, у овом рату нису ни имале позитивног удела, те нити њихови идеолози осећају мржњу према фашизму нити схватају дубоке промене настале у земљама ослобођеним од фашизма, зато неки и сматрају за себе да су управо они прави демократи који могу да читају лекције. |