Naša književnost

О неким методима васпитања човечанства ; 11.

Није наше да се мешамо у ствар туђих земаља, иако имамо права да се радујемо појави напредних демократских снага и у тим земљама. (На конференцији УНЕСКО-а су се те напредне снаге мање чуле). Но имамо права да констатујемо како су нама непознате те појаве деморализације, нелагодности, губљења вере и тражења чаробних мелема. За наше народе овај рат није био само „рат“. За њих он је био ослободилачки рат против врло "добро познатог непријатеља, ослободилачки рат вођен с врло јасним циљевима и уверењима, а ти циљеви, спољно и унутарње ослобођење, остварени су као ни у једној земљи која је била поробљена. Наши народи су из рата изишли не само као победници, него и препорођени, оплемењени управо ослободилачким ратом, а у својој новој, народној држави обезбедили себи своју власт, нови, виши облик демократије, демократије врло конкретна садржаја. Наши народи знају шта су извојевали и знају шта још могу постићи, — имају перспективе. Наша држава је не само народна, него први пут заиста независна, управо зато што је вова по садржају и облику, а у међународном свету угледна. Код нас не постоје појаве „послератне психозе“, поколебаног морала, песимизма и разврата, па ни разних облика тобоже револуционарног лудила у уметности. Таквих појава је код нас било исувише после прошлог рата, а сада их заиста кема, јер су уклоњени услови који их стварају. Наши народи у току рата нису културно назадовали, него су се, напротив, културно уздизали још у току самог рата тамо где је народ устајао у борбу. Наша дешпа и наши неписмени учили су се још у току рата да читају на литератури ослободилачког рата, и већ са првим писменима упознали су и Повељу Уједињених нација и све друге декларације о гарантованим слободама после рата. Наши народи су можда „примитивни“ што појмове схватају конкретно, али ето, за њих појмови имају конкретног значаја, и они не воле апстракције. Ови имају врло оштро и истанчано мерило за правду, за кривицу, за поштење, за однос између речи и дела. Демократија и слобода за њих нису речи, него њихова властита воља. Искорењивање фашизма у нашој земљи није било неки апстрактни „дубоки проблем“, него врло јасна и праведна праксачкако у току тако и после рата. Култура је постала својина народа, не у декларацијама, него у пракси. Индустријализацију земље, опустошене и заостале, отпочели смо средствима која би се другде чинила немогућним, без помоћи са стране. Земља је постала својина сељака, а инду-

5 рт 2 Др А

| „ОВЕТОЗАР нлрновит“) Му у р

УМ