Naša književnost

44_

Наша кгљижмсвност

Ја не знам ко вам ули чежњу врелу

за сунцем, што умором сломи руке наше; зашто не процветасте у слободном селу над којим румена застава маше»

И данас, кад вас сретнем негде,

_ црне успомене продру ми у кости,

сенке гнушања душом ми залебде, на вас, на цвеће наше младости...

МИХАИЛО ЦАГИЋ