Naša književnost

ПЕСМА МИНЕРА У НОЋИ

Битка у ноћи постаје све бешња. Кида се небо у пахуљама:

доле, у земљи, јама све тешња, вода под нама, вода над нама.

И стално расте. Снег водени пада, и најмање баре нису више плитке. Издржи, друже, сада ил никада у огњу ове снежно - ледне битке.

Пркоси киши застава црвена, понос и слава минерске бригаде, сва брда бела у снег увијена, песма се чује из сваке кампаде.

Нису наше речи на уснама ледне, ма да се усна од хладноће кочи: то речи горе„о Титу говоре,

и жаром сјакте омладинске очи.

Еј, бела ноћи — у снежној белини,

еј, црна ноћи — што нам сметаш раду, застани, гледај шта се овде чини, упамги добро минерску бригаду.

Јер ти ћеш, ноћи, отсад светла бити, пливаће у мраку светлост са тунела, радост ће се наша посвуда развити, еј, ледна ноћи, ноћи снежна, бела.

МИРА АЛЕЧКОВИЋ