Naša književnost

Тунел И 125

Тунел је први замах снажни, тунел је зјена на уранку, дубок урезани поглед благи копно са морем на састанку.

Прошли смо кроз тебе као ватре, нагнули се у видик плави,

ми смо ти срце осјетили

кад нас у твоје крило сави. .

Твој отвор је пробој фронта, литицо сива, проваљена, |

ти си напор снаге и живота 5 | 5 човјека у зноју окаљена.

– Ти нијеси чудо од саздања, али си понос наших гора, ти си почетак из раздања,

_ дјело слободног рукотвора. |

Шетиње, 1945. МИРКО БАЊЕВИЋ