Naša književnost

Отело“ данас ~ 132

– Ко није био лако љубоморан, > ал када су га таквим начинили, растројство му је било бескрајно. (У, 2).

По овоме би се, дакле, могло рећи да је „Отело“ ипак тра_ гедија љубоморе, али љубоморе човека који „није лако љубо· моран“. Но „Отело“ је и трагедија Дездемоне. Док је Отело узор ратника, Дездемона је, у сво јој девичанској невиности префињене млетачке госпођице, женски и женствени пандан Отеловој сировој, мушкој племенитости. Као Отело, и Дездемона је отворена природа, слободна, непокварена од околине и васпитања: он и она су као створени једно за друго. И тај идеални пар људи искрених и простосрдачних страда као жртва једне страсти од које су обоје подједнако далеко: - Пи

· Међутим, сама Дездемона не осећа љубомору, и посматран с те стране; „Отело“ се показује као драма интриге. Дездемона · пропада услед паклене клевете и њена истори ја је трагедија оклеветане невиности. Али таква класификација „Стела“ истакла би несумњиво интересантну, но ипак мање важну личност Дездемонину у први план, док би Отела потиснула у позадину.

Постоји и треће тумачење, које је већ Пушкин заступао: по њему је „Отело“ трагедија поверења, превареног, изиграног, разочараног поверења. ТЕ | о

Отело верује људима, и то је у њему више недостатак него врлина. Он ипак не верује као човек лаковеран, него као човек без неповерљивости. Отело није ни дете ни глупак, он је имао искустава, ито свакојаких, и искустава са људима, свакојаким; он. је као ратник и војсковођа навикао да рачуна са лукавством непријатеља. Говорећи о драми поверења, под поверењем не треба подразумевати веровање људима, него веру у људе У ч0века. ; 1 | |

Отело се разочара у ономе човеку који је за њега био оличење свега узвишеног и лепог. Изгубивши веру у Дездемону (тако образлажу присталице тезе о разочараном поверењу), он претрпи потпун слом, катастрофу, његов свет се руши. Скрхани · Отело се опрашта од свог дотадашњег живота:

И ви, направе „смртоносне, чија прозукла грла Зевса бесмртног

патворе дреку страховиту, збогом!

(С Отеловим је послом свршено. (Ш, 2).