Naša književnost

„Отело“. данас · ј 141

_Да л' је.то тачно не знам. | Ал' ћу из даме сумње да поступим _ ко да је извесно (Њ 9). АЕ · Неки шекспиролози су зато хтели да „Отела“ претставе као трагедију љубоморе Јагове: Јагова је љубомора основни покретач, из љубоморе Јаго чини и Отела љубоморним, да би му вра· тио мило за драго. Јаго постаје главни јунак, а Шекспир је својој драми дао погрешан наслов. И Верди је своју оперу „Отело“ првобитно. назвао ујаго 7 55 |

Заиста, интригу покреће и води Ј аго. Но љубомора. Јагова | због Емилије није толико дубока и снажна, њему до Емилије уопште није толико стало, он њу на крају и убија да би себе спасао. Нити је Јаго у питању те „части , части мужа и мушкарца, толико осетљив, нити љубомора на Отела због Емилије може да објасни све оно што Јаго предузима против (Отела, јер Јаго не сумња само на Отела него и на, Кавиа, а ипак је све своје | способности, сву своју довитљивост, све своје време ставио у покрет и службу томе циљу да упропасти Отела. Евентуална љубомора због Емилије може ту да буде само једна карика у ланцу, нипошто последњи и прави узрок. - 1

Тражећи објашњење Јаговом поступању, Станиславски је. истакао да је Јаго уствари уметник, глумац и режисер, По Станиславском, Јаго има лице зверско, а маску доброћудности. Јаго је „артист провокације, величанствени режисер у тој области, који се искрено одушевљава не само циљем свог одвратног дела. него и начином његовог извођења“. Он ужива у томе да „спокојно, хладно, као велики техничар своје уметности, влада туБом душом“. Сцену у којој Јаго прича о тобожњем Касиовом бунцању у сну, бунцању о прељуби са Дездемоном, " Станиславски назива „артистичком провокацијом изведеном с блиставом | техником, уздржаношћу и спокојством“. Станиславски Јага поређује са хипнотизером, али хипнотизером артистом, који се наслађује својим делом, који у њему ужива естетски, (К. С. Станиславски, Режисерски план „Отела“.) |

Неоспорно је да је Јаго одличан „глумац“, да успешно глуми и пред Отелом, и пред Касием, Родригом, Дездемоном, па и пред својом женом Емилијом. Далеко од тога да показује своју праву природу, он се мајсторски претвара да жели добра, он не само да се не радује нелепим поступцима других, већ их чак жали, више жали него осуђује, јер верује у њихову добронамер=