Naša književnost

НАША НЊИЖЕВНОСТ

св. 8. КОД. ТК < БЕОГРАД МАРТ 1947

ПОРУКА ПРЕД ОДЛАЗАК

(ПОЧЕТКОМ МАРТА 1941 ГОДИНЕ)

|

Уз веснике — топле ветрове, у пратњи белих облака,

вечно млади стари чаробњак још једном нам иде у походе.

Мирисни зној земље прожет је дахом даљине, под асфалтом сивим чезне спутани травњак, пред јуриш жуборе воде.

Под дахом претпролећа топи се СНОв НиМе = зар има зиме која би вечна била»

Суво грање голих стабала крај цесте

већ њише на себи раскош скривеног цвата, земља већ доткива ћилим трава и биља,

у срцу драги немир шири плаха хрила.

Још једно пролеће. И срце сања, махнита, хтело би некуд да лети,

да хита, и верује: све преболеће, ма шта дошло — одолеће.

Запахњује дах даљине... Но како је тежак од претећих задаха тај дах, како се страшне олује спремају,

какви зли удеси у клупку дремају,

како се тежак ковитла прах пун гара паљевине,