Naša književnost

207

а Пушкину

ност отворила као књига народног срца, народне душе, као књига живота. | -

Лик великог песника Пушкина јављао се својим моћним утинајем и у развитку књижевности југословенских народа. Његов утицај је осетан и у српској, ну хрватској и у словеначкој поезији деветнаестог века. Његош је у својој посвети „сјени Алек-_ "сандра Пушкина“ величао у поетској алегорији високи дар овог руског народног песника сликовито претставивши, у патосу див љења, да је његово рођење „међу звездама“. Пушкин је с вели“ ким интересом тражио додира са културом и животом словенских народа. Интересовала га је њихова историја, њихова народна поезија. Кроз све словенске земље прошао је Пушкинов снажни уметнички дах. Пушкин је код нас знан и дубоко вољен. Данас вам је он ближи, разумљивији, јер смо у могућности да се упознамо са целокупним његовим уметничким радом, истином о његовом животу и о његовим вредностима.

Пушкинову смрт је снажно опевао Љермонтов. Његови стихови звуче као тешка историска оптужба. У њима је Љермонтов говорио о поступном планском, систематском припремању уморства великог песника, Љермонтов јетко и горко обелодањује нодлост подмуклих и мрачних разорних сила царизма. Искрено родољубље, љубав према истини, правди, народу и човеку, изражени блиставо, чаробно поетски продирали су кроз Пушкинову ревијалну уметност у народне масе. „Огроман утицај Пушкина нроизлазио је из тога, што је он у односу према Русији био си евога времена у пуном смислу те речи, шта је он ишао заједно са својом отаџбином...“ говорио је Бјелински. Пушкин је заједно ва својим народом ишао у своме времену, ишао кроз историју и војавио се данас у пуној уметничкој вредности и лепоти, делују“ ћи стваралачким утицајем још моћније у епохалном расцвету гИгантског напретка његове Отаџбине — у социјалистичкој држави.

ВЕЛИБОР ГЛИГОРИЋ

14