Naša književnost

МБ РЕ живиш. можда, а можда умрла си, КЕ моал“ давнискад ми ПРО ОБОве гласи, а твоје ми_ име донесу..

ПА 9У Из чешке лирике.

ћ Мо нене зет но

Па да опет. гледам: (ево сурових дана... у 5

_Рано ије: прољеће било,

а

игруке; сароте, двије, клонуше пусто у крило;

оснена од пупова, МАААРОВЕ тамна се зањиха грана.

ТЕ

"Шалатон. угованка | са усана ти слети: , по крви. друго,

672 сто. ватара, смртних · сто. ти се заклех пута,

а сад МИ. отежа десн. 0, _зар још тињаш, тугог

1.

под проднена, се. може и ратник разбољети.

"де. ми. ! срце, _ласта, за невиђеним даном.

Да. ЛИ ћу. дочекати | 4 _ Негдје. за. задњим пуцњем, иза посљедњег дима,

ХТ јела. бих, рука. у. руци, „с драганом незнаним стати | И поћутати мало, МЕ су мрак, под трешњом расцвјетанон“...

(5 тако за тренутак, па опет гвоздена јава сурово' сање гони, -

прену се дјевојка-ратник, синуше очи будно, команда-сабља пада: „По један — у колони!“ Срце се, војнички стегнуто, наредби покорава...

Растали смо се давно. У којој офанзиви2

Већ ти не памтим лика... | Е > Умину ратна језа, смјешка се јутро тмуро

и сваки дан ми маше радосно са видика,

"а твоја прољетња чежња и данас у мени живи.