Naša književnost

Реализам „Горског вијенца" | . “ 33Р

Јасно ослободилачка, југословенска у наговештавању, Његошева национална концепција није, разуме се, израз неког слу– чајног надахнућа, неког произвољног песничког сновиђења. Она се у Његошу условила стварношћу, епохом, новим националним, друштвеним, политичким стањима у свету, па и код нас. Прави= велики песник је увек на нивоу времена, које културно и идејно разуме. И Његош је морао бити у непрекидном духовном колтакту са културним светом, морао је осећати да је национализа: идеологија епохе, да га носе нове друштвене снаге, н да управо оне постају друштвено-економски и државно-политички водеће“ силе. Он је видео да се тај процес и код нас почиње да наговешта ва. Ослободилачка борба, започета 1804, и развивши се у националну револуцију код Срба, резултира већи у више-мање осамостаљеним облицима државног и националног живота и изван оне друштвено-историски заостале племенске оазе слободе, над којом влада Његош. Код Срба у Аустро- Угарској грађанство је у. пуном формирању. Економски оснажено, оно већ даје своје печате култури и подвргава је својим потребама и својим идејама. Оно: широко прихвата национализам, указујући потпору националној револуцији Срба, и стварајући истовремено културу на народном. језику која ће је испунити садржином. У самој Србији, у тек осгвареним првим условима државнога живота, грађанска класа са друге стране граничних река постаје одмах културни фактор, ла убрзо помогне и процес друштвено-економског оснажења грађавства у новој српској држави. Али сличан процес оснаживања грађанства и његовог националног освешћивања, може да се прали и у ширим, југословенским народним сразмерама, код Хрвата и Словенаца, Његош, пријемчив за идеје, са погледом који уме широко национално да обухвати ствари, зацело не може, а да сва) у сопственим схватањима не адаптира новим законима стварности. ј И зато његова национална концепција, од романтично-магловите, | напионално-мистичне, упливисане косовским митом као мотивом неког фаталистичког мирења са поразом, одрицања од овога све“ та и прихватања овог другог, постаје активна, борбена, са одрећеним пнерспективама у будућност, национално револуционарна. Она се оплођује реалним стањима народне стварности, и у „Торском вијенцу“ је основни елеменат његовог националног реализма, И зато је Његош први ослободилачки подухват на који историски, после Косова, наилази, истрагу Потурица у Црној Го-

ри са почетка ХУШ века, повезао са 1804-ом, којој и посвећује)