Naša književnost

Народ у „Горском вијенцу" 359

смисла, даје кроз причу војводе Драшка оштру сатиру на мле-

тачку стварност у којој су те претставе извитоперене. Војводу

Драшка је дубоко озлоједила и огорчила тамница. Млетака, муке:

сужња у ланцима, робовање на галијама. Он је усред блеска мле-

тачког богатства задржао поглед на тамничким јамама, у којима

човек проводи дане и ноћи као животиња која, мучена глађу и. батинама, скапава. Он је сагледао и робовање најамних радника,

оно кулијевско ношење дебелих богатих госпођа по улицама, а за ниске наднице, оштроумно је прозрео дволичност и перфидност млетачке управе. Његов појам лепоте човека, природе, живота, тежине и озбиљности живота, дубоко је'овим виђењем по-

вређен. Ванредна уметничка снага Његоша као песника који је дубоко проникнуо у дух народа и у томе је, што је на снажан

реалистички начин приказао какве се све реакције у пуној исти-

ни доживљавања одигравају код јуначног горштака када је до-

шао у дотицај са тривијалним животарењем.

Његош је разумевао сировог планинца, човека свога народа, и волео та је у његовој чистоти, лепоти карактера и честитости,. у његовој примитивној простоти. Уживао је у његовом духу, увек узбуђеном и узбуњеном, у коме се гордост слободног, искреног,

непосредног човека надносила у грубим, оштрим, отсечним поте-

зима над свим оним што му се јављало као неприродно, извешта-

чено и изопачено. Војвода Драшко не би ни за живу главу дао народни обичај, кола, пусле, ни за сва блага, за све раскоши забава

у Млетцима. Градски метеж, тескоба у улицама, загушили су му

дах, јер је научио на ширине, пространства, на живот у пуној

природи. Забаве које су увесељавале Млечане, њега су огорчи-

ле, изазвале у њему чуђење и презир, јер је у њима видео. пони-

жавајуће ружење природе, склада у њој, као и мушког, озбиљног достојанства човека који не подноси шегу са својом личношћу,

Човек Црне Горе је у „Горском вијенцу“ робустан, снажних чула, оштра вида и слуха, сигуран у се. Њега не растрзавају сумње, неповерење, игра сплетака, тактика у односима са људима. Одрастао је као вучић у непосредном доживљавању стихија природе. Он цени снагу, срчаност, мишице, отпорност, свежину, полетност и борбеност младости. „Куд ћеш више бруке од старости“, вели Вук Мићуновић, опевајући момке „прса ватренијих“. Човек из народа Црне Горе у „Горском вијенцу“ не подноси лажне ситуације, лицемерства, лукавства и притворства. Он са својом мишљу, са својим осећањима и судом излази одмах на чистину..