Naša književnost

"Навод у „Горском вијенцу" 361

млад вођ, тек у првим сусретима са недаћама и трагедијама. Игуман Стефан је спробан на „ситуи решету“ и већ је под терепом искустава над којим господари визија смрти. Његова филозофија о вечном рату у природи изазвана је и виђењем страхота ју свакодневним доживљавањима крвавих бојева и смрти. Но није клонуо под тим теретом. Он је свестан да задатак борбе прелази на млаа поколења. Владика Данило неће дочекати осамдесет лета. Он са ватром у грудима, са јаким унутрашњим сагоревањем у до живљавању стварности брине о аудбини свога народа. Он је дубоко потресен због трагичног положаја земље, због унутрашњих раздора, због крвопролића у народу, кога освајач подмукло и разорно завађа. Његове ноћи су бесане, дух стално обузет мишљу како одтоворити историском задатку. |

Народ у „Горском вијенцу“ обузет је сав борбом за опстакак, независност и слободу. Тај народ који је стално на опрези, кога и у сну узнемиравају крвави окршаји, воли живот. Одваја се по који пут мисао младих јунака од оружја, па срце плане за „лепотом друге врсте, за уживањем у миру. Вук Мићуновић бунца у лирској екстази о младој жени која му се коснула срца, прича о њеним дражима, али тај излив осећања, топао и присан, крунише епском чежњом да вољена жена зажали за њим као за јунаком. Сва тежња ових |унака је да им живот буде частан, светао, херојски, да им живот и смрт буду пример будућим поко- дењима како се воли и брани народ, како се гине за слободу. Тој "тежњи жртвују сва своја лична задовољства, све што би их отстранило од борбе. Појам саможивости не постоји у средини јунака у „Горском вијенцу . Постоји крајња оданост историском завету: не покорити се, дачувати достојанство и част народа, постоји мржња према освајачу, груба, сурова, мржња која иде до физинке одвратности. |

„Горски вијенац“ је најснажнија уметничка поема у нашој литератури борбе и љубави народа према слободи. Она је највеће уметничко достигнуће песника Његоша, да у богатом, садржајном, мисаоном и емотивном стиху реално донесе битне карактеристике, својства, боје духа свога народа, његову виталност, жилаво упорство на муци и страдању, његову животну мудрост · истесану у тешким борбама, испробану на жртвама, његову просту једноставност у мислима и осећањима, а узвишену у постављању циљева и задатака. Његош не романтизира своје јунаке. Он их не украшава златним токама и доламама, нити им даје херкулов-