Naša književnost

414 | - = 2 = _- Наша књижевност

(Питање. Ја, на пример, пишем о животу омладине, комсо– мола. Комсомол употребљава веома много непосредно специфичних, комсомолских, омладинских речи. Када их употребиш, почну критичари да те грде. Веле: чему ће те речи»)

Наравно, треба узимати најкарактеристичније речи које су. ушле у употребу. Оне карактеришу средину и људе. Знамо да је код нас постојао еснафски говор. На пример, текстилци извесних места говорили су својим језиком; чешљари вуне, сељачки кројачи итд: такође су имали свој говор. Одређени колектив изграђује и налази у својој средини извесне њему својствене речи. Тим речима, тим говором прикривале су се тајне заната.

Ф омладинској књижевлости

О омладини написано је много, многе ствари можда не треба помињати, на пример Гумилевског „Псећи сокак, Месец са десне стране Шрву девојку и друге књиге које узбуђују нездраву пажњу и распирују дуге препирке.

Када човек пише у првом лицу, треба да памти да је видно поље тог „ја“ ограничено. О оним догађајима који се одигравају изван собе и изван села у којем он живи, он не може да прича, а код Богданова има таквих омашака. |

Мени ово дело изгледа најувредљивије због свог неоправданог и баналног односа према жени. Та она није крива што су је заразили сифилисом. Ако је било оваквог појединачног случаја, треба га и узимати као таквог, а не типизирати. Било је случајева који су'се завршили трагично. Не сме се појединачни случај приказати као типична појава, како је то учинио Богданов. Ако сада неко од вас баци на мене столицу, нећете сви ви бити криви за то, него ће кривац бити само онај који је бацио столицу.

И нико од великих књижевника није покушавао да пише о животу Украјине и Белорусије. Наша млада књижевност, џи поред релативне слабости њених изражајних аредстава, одликује се широким обухватањем стварности. Десет година — то је време детињства! Па ипак је ва ових десет година, одмах носле грађанског рата, наша младеж дала мноштво књига које расветљавају живот чак и најмрачнијих и од средишта културе најудаљенијих места“, Сравни и рад Горког: „Говори о занату“ (1981).