Naša književnost
Мајка Миља р 431
су њезиној кући у, недоба, највише с вечера, обноћ и у зору, покисли, уморни и каљави, с мокром распалом обућом, али увијек до(бре воље, кад би чули да је ово куће мајке Миље. Мајка Миља би ла је по добру чувена и позвата код свих околних јединица, штабова и свезнајућих курира.
— Идеш одавде равно све до мајке Миље, па ујутру порани од, - ње, па се прихвати планине и ето те у Рацин штаб — упућивао 16 искусни курир свога младог друга,
То прво партизанско прољеће било је немирно и променљиво, пуно непријатељских испада из околних гарнизона и читавих малих офанзива, четничких издаја и пучева и свакодневних окршаја и пуцњаве. Због тога су и Миљини гости били нестални и сваки су се час мијењали. Многоме од њих није честито запамтила ни лика ви имена, бркала је и заборављала називе батаљона, чета и њихових команданата, командира и политичких комесара.
= Ето ти, још му честито не чујеш гласа, а већ ти га отме рат, Сјутра ће можда и погинути, а ја му нијесам дала ни зелене јабуке — жалила се Миља својим даљим комшиницама, које би уријетко навргтиле до ње, да се изјадају и поразговарају. |
Почетком љета, Миља је добила мало несбичнога госта. Код ње је са својим штабом отсјео командант батаљона Хамдија.
Чим је угледала тога витког и помало кочоперног момка, на коме су нарочито упадали у очи дуги и ушиљени арнаутски бркови и весело живо ско, Миљи је радосно заиграло срце.
— С њим ће бити весело, оживјеће кућа.
— Ха, а ти си та чувена мајка Миља» — зауставио се он пред
њом, истегао се и радознало раширио сјајне Уто очи спремог да каже нешто весело и срдачно. -
— Прави делија! — одговарајући је казао Перо, извирујући 2 полумрачне штале. — Гледај-дер му само бркова. — Ха, а јесмо ли де права војска, мајко Миљог — обијесно
је припитао командант мало збуњену старицу, показујући јој тешки митраљез, истина мало покварен, који су његови борци управо стоваривали са заплијењене талијанске мазге.
— Војска, бо'ме, синко, видим и ја.
У собици јој је Перо у повјерењу дошапнуо:
= Чуј де, овај је командант Турчин. Име му је Амдија.
= "Ајде! — зачудила се Миља, а онда је сјела на низак кревет
и помирљиво додала:
30