Naša književnost

"Сасвим фини господин | · 451

тапшао по рамену и рекао: „Ропство, ропатво... тешка реч. То је младалачки романтизам — говорити о ропству. Данас више у светској политици нема места за такве застареле појмове. Немачка је велика цивилизаторска земља, њена уметност, њена техника, њен економски геније преобразиће народе који њеним стопама пођу.“ Баш тако је рекао: „Пе Тртел) Ваћпе Тојгеп“ — А Душко, поцрвеневши: „То су приче за децу. = „Како“ зачудио. се Немац. Душко и сам не зна како му је,излетело: „А зашто су у Крагујевцу стрељани читави разреди гимназијалаца 2“ Милер је скинуо с носа наочари, стао да их усрдно трља и рекао само: „Џпзта .. Глупост!“ А онда је, окренувши се тетки Вери, замолио дамуу с мару за књиге П оног илустрованог Бокача о коме му је синоћ говорила. Прича виа нам о томе Душко је стискао младе, кошчате шаке, које су нарочито недорасло деловале, јер су штрчале из окраћалих рукава, а његово мршаво, црнпурасто лице, под ћубом гргураве косе, смешно се мрштило у жељи да савлада дрхтање вилица. Гледајући нас у очи, он као да се питао да ли ико разуме — онако као он — колико је гадан тај господин Милер. И тек кад му се, учинило да види разувева не и а се, погледао кроз прозор и променио равровор: 7. | Па АЕ — Шта је снега! Пре. сам му. се радовао. · Још лане. А сад... мислим како ли је онима на. Сајмишту, У баракама. И онима у ИТУМИ 05 Завејан анегом те прве окупациске зиме Београд је изгледао мање рањав и разрушен но што је уистину још био. Уствари, у њему је све још дрхтало од бола. Људима се у пролазу поред извесних зграда чинило да чују јауке мучених. Ноћу су многи и многи лежали будни, отворених очију, као: шумске звери у предосећању хајке. И дању, пред очима многих Београђана често је лебдела слика Србије са вешалима на трговима варошица, са згариштима села, са празним амбарима, са свежим гробницама поред путева. А Немци су тих децембарских дана на више места у граду, пред свој Божић, намештали горостасне, шареним сијалицама окићене јелке. Немачка војна музика је концертирала на. Теразијама и на степеницама пред Парламентом. Вејао је искричав снег, ваздухом су летели метални звуци маршева, немачки војници шетали су Београдом натоварени пакепима и осећали 65 и без "алела. НИ. но. Тако су бар изгледали. А а