Naša književnost

Из Грчке : - - ; 19

_ — Ваљда не у Тесалији — Га збапсе ез! јеусе! јави се Делвоа и, обраћајући се Зафиридису који није долазио себи од немира, нареди: Преведите!

Сачекавши да се његова бесмислица преведе на енглески и грчки, Делвоа климну достојанствено главом и а извињава · јући се свакој нози.

Одмах за њим диже се и Роби. Делавоа уђе у собу преко пута наше, на другом крају ходника, и затвори за собом врата. Кад је Роби стигао до њих, неко их је већ изнутра био закључао.

— Какве су то нове мистерије» викао је, лупајући Поли смешно малим песницама у закључана врата. | — Хоћемо ли већ једном знати шта : је уствари с тим Маркосом» Постоји ли уопште»

(Он је сад ухватио кваку и стао да је цима вичући:

= Је ли убијен» Је ли Грке Или странац » Доста нам | мистерија! Лунд, чујете лиг |

Десет минута касније Лунд стиснута, укочена лица изађе и прође крај новинара као месечар.

— Зар без коментара» навали Роби. — Где је Маркосг Ко _је онр Е

Делвоа испаде из собе као из паре, сав зајапурен, готово љубичаст.

Последњи се појави командант 1 Треш зе Он мирно и испитивачки укрсти своје очи са нашим упереним у њега. Он је ишао погледом од лица до лица и задржао се најзад на Васвосовом, које побледи.

= Гле, Васвос» Откуд ти овдег упита не без извесне нехотичне, лаке строгости. 5 |

= Јанулисе» рођени! кликну као у усхићењу Васвос. И полете му зането у сусрет раширивши руке. Али имао је да се пробије кроз читаву гужву људи око Јанулиса, који после првог

изненађења није више показивао воље да приђе Васвосу. У овог су сад сви гледали са разиграном (радозналошћу. Осмех који се сигурно у први мах зарио у крајеве Васвосових раздељених танких усана поче да дрхти. Не пробије ли се одмах и не падне ли Јанулису око врата, неће издржати, лице ће му се згрчити. Васвос је осећао на себи погледе чију је искричаву радозналост тумачио као увредљив потсмех. Он ухвати последњом снагом Павлоса за

2% =