Naša književnost

Из Грчке | Но 35

Јанулис је говорио тихо. глас му се био превукао као неком

скрамом узбуђења, — неким неслућеним дрхтајем, неочекиваним код тог тврдог човека. Он понови: =“... да тече!

Ми смо показали доста стрпљења, у жељи да престане једном крв да тече. Опомињали, тражили помирење. Симфилиосис. "Али десне су банде оргијале. Народ се ледио живећи џ умирући у страху.

И онда, су пукле пушке у име живота, части и независности. Прве —под Олимпом. Свуд по Грчкој народ је разумео њихов прасак.

Пукле су пушке да престане грађански рат, да буде мир. И народ се одазивао на пуцње. За шест месеци створили смо моћну Армију.

Прешли смо прву фазу одреда. Имамо већ официра који су свршили курс при Врховном штабу генерала Маркоса. Користила су нам искуства из борби против Немаца, наша, као и искуства народа који су се борили (с више среће и смелости, да мање грешака и наивних заблуда.

Лако није било одлучити се на овај пут и повезати прве изоловане акције гнева, пркоса или очајања у ову нашу данашњу Армију. Али избора није било. Или се дати стрељати или поћи путем наше националне револуције од 1821 и отпора од 1941.

Скорбут је у планинама скоро стопостотан. Ратујемо од 1940. Од мириса барута мноте већ хвата вртоглавица. Доста нам је Иискежених, насилних смрти. Али продужити борбу за демократију и независност то је још једина наша магућност ... Онда, разумљиво ...

Како да не будемо верни нашим мртвима и одани живима око нас» Одазвали смо се гласу хероја који су пали у борби за слободу. Имамо ли је Да су живи наши хероји наставили би да се боре. Је ли могуће схватити то, и — чекати, крај њихове раке да се доврши копање наше»

Урадили смо што би и они урадили.

Пошли смо нас тројица, убрзо нас је било стотина. У првој борби, где је већ учествовала читава чета, већа половина наших. бораца била је наоружана вилама. А на првом митингу који сам одржао у првом ослобођеном селу, рекао сам да се боримо за