Naša književnost

70 Књижевност

шамар какав се не памти у Травнику. Кад је колачар дошао себи, фил је са пратњом био већ одмакао, а око њега су били неки људи који су га поливали водом. На образу су му остале четири о дебеле модрице и прокрвављено место од прстена који је момак

носио на средњем прсту. И сви су.налазили да је колачар добро.

прошао и да све то није ништа према оном што га је могло задесити. Уошште, та филова пратња горе је додијала чаршији него

фил сам, неразумно и страшно живинче. Ту је увек филов главни '

чувар и хранитељ, онај Филфил коме нико ни правог имена не зна, са дугачким рукама и мајмунским лицем. Затим два војника као пратиоци, а врло често се придружи и по који беспослен пашалија из Конака, који хоће просто да ужива у страху света и нереду чаршије, у општој пометњи, комичним сценама и смеху који оне изазивају. Зна чаршија добро и одавно тај бес нижих и потчињених у земљи лабавих закона и рђавих господара, јер су још стари Травничани говорили: тешки су зли господари, али су још теже њихове насилне и дрске слуге и чанколизи.

Тако животињу нико не обуздава, него напротив драже је им потстичу на испаде.

Беспослењаци и циганчад спремају се већ од самог јутра да сачекају филову шетњу и да уживају у шалама и незгодама које ће настати. И никад их 'ишчекивање не превари. Једног дана фил застане, промешкољи се, као да размишља, па онда приђе дућану Авдаге Златаревића, који је ситан трговац, али угледан и цењен грађанин (а он сам себе цени још више! ), приђе, наслони де стражњим делом тела на дрвени дирек на ком почива предњи део дућана, и стане да се чеше дуго и живо. Авдага се изгуби у малим враташцима која воде у магазу, камениту позадину дућана, пратња стоји и чека да се фил издовољи, свет се смеје, а цео се дрвени дућан љуља и шкрипи у саставима.

Сутрадан Авдага и не чека да фил дође до његовог дућана, него се одмах огорчено и љутито повлачи у магазу, а слон иде право пред његов дућан, ту се опет примакне оном диреку, али се не чеше, него рашири мало стражње нопе и помокри се гласно и обилно Авдаги пред сам ћепенак. Затим (бе стресе, заигра неколико пута мишићима на леђима, стригне задовољно ушима и продужи ход својим свечаним и спорим кораком.