Naša književnost

Прва година војевања на дахије - 224

немира, већ нека иду сваки својој кући; и нека им зада вјеру да

"никога неће ни глава забољети (зато што су тако којешта починили), и да ће се унапредак за њих друкчије и боље уредити и зулум укинути; и ако буде од потребе, нека да што и новаца онијем харамбашама и четобашама, само да распусте људе.“

Послије тога разговора и договора узме Аганлија неколико стотина Турака, па изиђе у Нахију биоградску, и преко онијех оближњијех села, која се још нијесу била одметнула и разбјегла, накупи још неколико стотина Срба, па стане тражити српску чету, и нађе је у Биоградској нахији у селу Дрлупи; и задавши једни другима вјеру, састане се с поглаварима, и стану се разговарати. Док је Аганлија српскијем поглавицама говорио о миру, и они га корили за зулум и неправде, сваде се Срби по селу с Турцима Аган= лијиним, и стану се бити. Како стану пушке пуцати, српске четобаше реку Аганлији: „Видиш да ни ми ни ти нијесмо кадри мира начинити; народу зулум додијао, пак сад не слуша никога, нити коме вјерује; а ваши Турци осилили, па неће да сједе с миром од народа, нити слушају што ви говорите да се мири“, па онда раставши се с Аганлијом ударе сасвим на Турке, те их разбију и истјерају из села, и у оном боју ране Аганлију у ногу. Аганлија онако рањен дође у село Борак на конак, и оданде отиде у Биоград; а Срби из Дрлупе отиду у ПуоРр ал одмећући народ и умножавајући чете једнако.

Пошто Аганлија дође у Биоград, и каже како је, онда изиђе Фочић Мехмед-ага, не би ли их он како узео на вјеру и умирио, а кад ни он не могне ништа учинити, онда пошаљу биоградскога митрополита Леонтија,: не би ли их он како с помоћу закона увје– рио- о бољем животу унапредак, и наговорио да се умире и иду сваки својој кући. Но ми он се врати не учинивши ништа, колико ни Турци.

Кад дахије сад виде, да већ друго ништа не помаже, него да се ваља с рајом бити и од ње се бранити, онда одреде Кучук-Алију (као најгорега за народ), да узме неколико стотина Турака и подоста новаца, пак да гледа како да прође кроз Шумадију к Арнаутској, и тамо да купи војску под плату, и да доведе у Биоград, да се бране од раје. И тако се Кучук-Алија опреми, (и тукући се са српским четама прође у Крагујевац. |

= Омрзнут код Срба због варадње с Турцима и због интрига које је плео око Карађорђа и других српских првака. — ЗУ јој