Naša književnost

222 < Б ___Књижевност

Пошто се већ Срби одметну и подобро се заваде с Турцима, " онда бе ове шумадијске четобаше стану разговарати и договарати између себе: „Ко ће сад бити старјешина» Ниједна кућа не може бити без старјешине, акамоли толики народ» Ваља да се зна кога ћемо питати и слушати“. Многи повичу: да буде старјешина харамбаша Станоје Главаш (из Нахије смедеревске из села Селевца), јер је он готово највише почео, и досад највише Турака побио, и хајдуци највише за њим иду и слушају га. На то Станоје одговори: „Добро, браћо! ја сам хајдук, и мене хајдуци слушају, и слушаће ме; али сав народ нијесу хајдуци, пак ће људи сјутра рећи: куда ћемо ми за хајдуком> У хајдука нити има куће ни кућишта: сјутра кад Турци навале, он ће у шуму, а ми ћемо остати на мејдану, да нас Турци робе и харају. Него ви поставите за старјешину каквога човјека између вас, који је и досад био с народом; а ја ћу чинити што могу, као и досад“. Онда стану преметати с једног на другога, и сваки од кнезова и досадашњијех поглавара стане отискивати од себе, изговарајући се како је који знао, док најпослије не навале сви на кнеза Теодосију, из нахије Крагујевачке из села Орашце, те он, узевши на страну неколицину од кнезова, не покаже прави узрок зашто се сви одричу, говорећи: „Бог с вама, браћо! како ћу ја, као кнез народни, бити старјешина хајдучкијех чета» Ако сјутра турска војска рупи у Србију, како ћу ја изићи пред Турке» Шта ли ћу им казати кад ме запитају: ко поби толике Турке (јер врана врани очи не вади) и попали турске куће и џамије» Хајдуке и ову момчад ми можемо ласно предати, али кад се ми назовемо поглавице хајдучке, нас не може предати нико. Него засад нека буде старјешина Кара-Ђорђије, који је код Турака и онако познат као хајдук; па ако турска војака одмах стипне у Србију, и Турци опет обладају, он с хајдуцима нека бјежи у шуму, а ми ћемо изићи пред Турке и бацићемо кривицу на њега и на остале хајдуке, пак ћемо ми послије њему ласно извадити _ бурунтију и предати га као хајдука; ако ли се што друкчије окрене, и ово се протегне, ми ћемо владати и заповиједати, народ је нама свакојако у рукама“. Кад потом сви навале на Кара-Ђорђија да он буде старјешина, и он се стане изговарати да не умије управљати народом, и да је зао и љуг па хоће одмах да убије, онда му кнез Теодосије рече: „Што ти не знаш, ми ћемо ти казати; и шта велиш да си љут и зао па хоћеш одмах да убијеш, баш такови сад и треба.“ И тако се Кара-Борђије прими старјешинства и почевши одмах господарски судити и заповиједати, и мјесто шри-