Naša književnost

-232 5 Књижевност

једном писму назвао Мушицки, сматра да писац може говорити штахоће, само ако то одговара његовом „вкусу “и „вкусу његовог „публикума“. М заиста“ „господа“ би у његовим очима неизмерно много изгубила да су уместо кафе доручковали сланине, чаки у моралном погледу, ваљда, јер то „господи“ не доликује. А Вук са «своје стране, потпуно у складу са целокупном његовом личношћу,

потпуно у складу са схватањима народних маса чији је израз био, ни у литератури није могао да трпи лаж; роман по његовом мишљењу мора „садржавати у себи истини подобну приповетку“, људи у књижевним делима морају бити „какви јесу и као што би требало да јесу“. Као ни у историским списима, ни у. 1 литератури он није трпео произвољне измишљотине, „басне“, како би он рекао.

Вук је у својим књижевним критикама био о прати Он јен писао критике само онда када је сматрао за потребно да укаже на "неки недостатак или погрешку. „Ја не умијем валити, него само ку“

| | лити и потсмијевати, а валу ћу оставити већим рецензентима. _ (Он "није много полагао на лицемерну углађеност, коју су његови противници толико ценили; кад је имао нешто да каже, он је то казао без околишења. Он је већ у самом почетку своје борбе осетио надмоћност над својим противницима, и отуда ироничан, каткад јетко ироничан тон када се са њима препире.

То осећање надмоћности над својим противницима, које је веома изразито код Вука већ у првим његовим радовима, долази отуда што је Вуку одмах било јасно у ком правцу и како се неминовно мора развијати наша књижевност и идеолошка делатност уопште. Он није само стихиски носио у себи, него је и јасно увиђао да је, после сељачке револуције у Србији и сељачких покрета у другим "нашим крајевима, дошло време да народне масе узму удела у ства"рању наше културе, и да је на тој широко народно | основици једино и могућа права народна култура. И био је потпуно убеђен у то. А баш то двоје: јасно уочавање историске стварности, исправна идеолошка оријентација, и убеђеност у правилност те оријентације и чини основну карактеристику сваког доброг књижевног критичара. Полазећи са тако сигурног становишта Вук је у својим књижевним приказима морао бити доследан и бескомпромисан у свим питањима, и могао је онако оштро и безобзирно иступити, Зато његове књи-

~ жевне критике, ма да их је писао као узгред, поред других крупних радова, ма да их је мало написао, претстављају ипак значајан прилог нашој књижевности. :

видо ЛАТКОВИЋ