Naša književnost

234

Протиче река. И речи оживе народске, крепке,

и домаће, наше, .

оштре к'о коса са јесенске њиве, меке ко гласи са фруле, са паше.

Речи засветле ко пламен светиљке и освеже нас,

и буде,

и носе.

У часу буне, запраште ко диљке; сјајне ко муње, речи пркосе. ; Благе и добре и мелем на рану, чврсте и тешке, с тежкном међаша нижу се речи

к'о црте на длану,

и живе с нама,

и свака је наша.

Књижевност

ГгВПдО ТАРТАЉА.