Naša književnost

СУСРЕТИ ВУКА С ЊЕГОШЕМ

Први непосредни додир Вуков с Црном Гором био је његов сусрет са Његошем. То је било у Бечу 1833 године. |

Његош је био младић од непуних осамнаест година, и тек што је постао духсвни поглавица и господар Црне Горе, кад је, с великим надама и, свакако, не и с мањим бригама, први пут напуштао своје кршеве и ступао у „велики свијет“. Био је на путу за Русију, где је требало да прими владичански чин и да посвршава толико народних послова, а нарочито да обезбеди помоћ и заштиту Русије.

Вук, човек од четрдесет и шест година, тада је већ познат и признат у целом Словенству и у Европи. Али, као ниједан други ваш књижевник, ни пре ни после Њега, и нападан и оспораван. Он је до тада био већ објавио не само „Рјечник“, и граматику, и неколике књиге народних умотворина, него је имао већ преведен и „Нови завјет“, дао неколика годишта „Данице“, више рецензија и критика на ондашње наше књижевнике и књижевне прилике и упрКОС свим назадним снагама тадашњег српаног друштва, како оног у Војводини, тако и оног у Србији, · све више постајао централна личност целокупног тадашњег српског књижевног збивања. |

До овог сусрета с Вуком Његош није био ништа објавио, али је већ писао песме и ба собом са Цетиња донео целу једну збирку својих песама. То је био, како се из Његошевих писама види, „Глас каменштака“. Ту своју збирку Његош је приликом овог свог 60– равка у Бечу оставио Вуку да је он штампа. 0 њој ће Његош два пута писати Вуку из Русије, али до њеног штампања никада није дошло, бар не у целини и под тим именом.

Овај први сусрет два велика човека, од којих се један тек јављао, а други био у пуном активитету, морао је за обојицу бити. и занимљив и значајан. Језик којим је говорио млади Раде претстављао је за Вука нову ствар, од првокласног интереса. С друге стране, Вуково схватање народне поезије, њене вредности и

16%