Naša književnost

Ко Ро (]

Књижевност

држао неколико дана, упутио се на Цетиње. „Владика ме је примио као друга и пријатеља, и с чим се гођ може, рад је да ми угоди“, писао је тада Копитару. Због слабог здравља није остао дуго на Цетињу. Отишао је у Боку. Праћен од полиције, а и због белести иде у Дубровник. Идуће године је опет у Боки, где је „прекрасних ствари за српски језик накупио“. У мају Његош му је пославкоња и два момка и Вук је опет у Ц. Гори.

Последица тог боравка у гостима код Његоша биле су две ствари: проширивање и употпуњавање Вуковог познавања народних гсвора, Вукове нове, шире идеје о српском језику уопште, и Вукова књига Метеепегго ипа Фе Мопеепеггтег.

Великог посла, који је предузео, Вук се није латио као човек израђених и готових погледа и већ унапред опредељених и јасних појмова о сноме што му препстоји. Он је, учећи се сам, учио друге. И био је велики у оба та правца. Налазећи се од првог корака који је направио не само на новом, него и на потпуно здравом тлу, Сн је могао да израста и сазрева заједно с проблемима које је решавао, и да на тој сигурној основи греши у мањим, ситним стварима, да их у датом часу не сагледа, не обухвати и не формулише све, али да увек буде поуздан да иде правим путем, на коме ће му се указати неопходна и правилна решења. Та поступност у формирању овог нашег великог књижевног револуционара, поред тога што је била сама по себи природна, условљена је била и његовим личним случајем и објективним стањем ствари. |

Сем основне и главне идеје да народни језик треба да буде књижевни и основног начела „пиши као што говориш“, Вук је доста ссталих својих погледа, нарочито што се тиче језика, морао у току рада и борбе мењати и употпуњавати. ~

Такав је случај наступио и аада, приликом његовог путовања на југ. Пре овога он је знао за три народна говора: херцеговачки, сремски и ресавски. Писао је још увек и јужним и источним Н9речјем, али је, сем малог броја изузетака, сматрао погрешним све оно што се не поклапа са његовим матерњим херцеговачким говором. Тако, он је стајао на гледишту да један од народних говора треба да постане књижевни језик и, не осећајући дијалекатске разлике појединих говора, одбацивао све оно што не спада у то једно, изабрано наречје. -

После овог путовања он ће коначно прећи на јужно наречје Разноликост говора каје је срео на тако малом простору као што је Бока, разлике у акценту, глас х који је нашао да се тако дослед—

(а