Naša književnost

Сусвети-Вука с Његошем — > 241

но употребљава у Дубровнику и, делимично, у Ц. Гори, што га је врло изненадило и учинило да тај глас потпуно усвоји, — и све оно што је о тим стварима и поводом њих казао у предговору својим „Пословицама“ учинило је далон дође до потпуно нових схватања и нових закључака, нарочито у погледу језика.

Вук је тада први пут почео да ствара књижевни језик. Та ] језик је и даље остао чисти народни говор, али то више није било једно наречје, нити је тај нови, књижевни језик, такав какав је био, у потпуности био и говорни језик некога краја. Новохерцеговачки говор остао је и даље основа књижевног језика, али су Како речи тако и друге особине из осталих говора одабиране и уношене у њега, тако да је створен језик који се, остајући сав народни, у целини нигде није говорио.

Да није, дакле, било овог Вуковог пута у Ц. Гору не бисмо, вероватно, дсбили ни књижевни језик онакав какав нам је иза Вука остао. Та чињеница врло је значајна. Не само по томе што претставља стварање нашег књижевног језика, него и по томе што је том језику оставила широке услове развоја, повезујући га са живим народним говорима, чинећи на тај начин да он постане демократски, народни и општенародни у најпунијем смислу речи. Тако је, и у језичком погледу, резултате српске револуције пренео и на остале крајеве и извршио успешно и трајно повезивање народних снага у једној спони која је трајнија него многе друге. Осећајући тај демократски народни и национални карактер Вуковог подухвата и схватајући велики значај његовог дела по опште народне инпересе, по народни напредак и будућност, Његош га је у једној својој песми доиста с правом могао назвати „збиљским Србом“.

вжњ ж

„ја Мушицкота поштујем више и истинскије него Г. Поповић, јер нити га поштујем коме за инзт, Нити за оно, што ни сам не познајем, већ за његову љубав к вароду свом и за његове праве заслуге .. “ — писао је Вук у једној полемици. Мало је било уопште наших књижевника и јавних радника који би овакву ствар могли казати и за себе с исто толико права колико и Вук кад је говорио О себи и свом раду. Као сви велики људи који схватају и виде своје време и тврдо уверени у будућност свога народа и у императив борбе за његов напредак знају шта хсће, решавају суштину