Naša književnost

Сусрети Вука с Његошем 5 · 243

историје, облика владавине, односа према пограничнијем сусједима, начина живота, стања дркве и школе, и опис нарави и обичаја... просто, јасно и истинито без сваког романтичног кићења“. Вековна бесрба Црне Горе против „сто пута надмоћнијих Османлија“ заслужује, каже Вук, да се Европа упсзна са том земљом. А какво је било позивање Европе словенских народа на Балкану показују два случаја, која и Вук наводи у почетку своје књиге. Француски пуковник Виала, који је 1813 прошао Ц. Гору, и за невољу хвали се — говорио језикесм 1е земље, тврдио је да је тај језик дијалекат :рчхог језика, док су бечки школски уџбеници још 1831 год. тврдили да су Морлаци „пастирски народ татарског порекла“. карактеристичних и значајних дела. Али прва књига и за дуго можда једина која је о Џ. Гери и животу у њој говорила и-тинило,

О Црнеј Гори и о Црногорцима је доста писано и пре, а нарочито после Веља, и на страни и код нас. Ту има и лепих страница и карахтеристичних и значајних дела. Али прва књига и за дуго можда једина која је о Ц. Гори и живету у њој говорила реално, без улепшавања, прећуткивања и замагљивања тога живота ма чим било је сво Вуксво дело.

Књига је писана да послужи инсстранству и да га обавести о Ц. Гери. Одмах после појаве доживела је велики успех. „Ви сте једини криви — пише му Копитар тада — што сад цео свет, паин сами краљеви, путују у Ц. Гору...“ Али Његош, а ни други истакнути пријатељи Ц. Горе (Коваљевски) нису били задовољни њеме. Књига је кзазвала живо интересовање у Европи за Црну Гору. Питање је, међутим, начином како је писана и сним што је казивала_ о тој словенској земљи и нарочито о њеном уређењу, да ли је Та књига у моменту када се је појавила могла да користи Ц. Гори и да политички подупре у Европи њене напоре 34 'задобијањем потпуне и фсрмалне независности. Није неоправдано што Његош тгквим писањем није био задовољан. Вук, који је преко многих злочина „тиранина ципора“ Милсша Обренсвића умео да склизне пре него што је о њему рекао сурову истину, овде је био исувише „реалистичан“, кад се има у виду пропагандни карактер књиге. ИМ сада се намеће, ако не поређење, а оно монстатација, колико је Његош, за разлику од Милоша Обренсвића у односу према Буку, био и овде велики. И после ове књиге, до краја свога живота, он је остао пријатељ Вуков. | | ЈЕ

Али без обзира на све све или сличне приговоре који се свом Вуксвеом делу, с мање или више оправданости, могу чинити с обзи-