Naša književnost

Вукови, Бранкови и Даничићеви портрети 247

нежни, префињени, а енергично вибрантни Павле Симић! Пт онај млади Новак Радонић, још неотрован сумњама и нерастрзан самониподаштавањем, — снај што је сликао, испевао, у мантију заробљену, расплакану младост „Непознатога ђакона“.

ж же

Вукових портрета, рађених по живом моделу, имамо, до сада познатих, чини се, свега шест. Изгледа да у Загребу постоји рад несрећнога Вјекослава Караса. Најмлађи од Павла Ђурковића, величине 6753 см нађен је у Уметничкоме музеју, није сигниран, па је заведен био као од „непознатог сликара“, па, „из Данилове школе“. Међутим то је типичан, добар, чврст Ђурковић. Вук је ту око своје тридесете године, у зеленом капуту, у белој, круто уштирканој и набраној кошуљи, с косом чешљаном на чело по „ампирски“. Глава, лице моделовано у целини, сливено; израз победоносног младића: разговорне светле очи у којима титра осмех, велика, сенсуална, разговорна уста. Како да не! Полуписмено, ћопаво чобанче, за пар година, ускочило је у велики КИ свет, постало светска слава. Шта све њега чека»

Испитујући овај одлични портре, односно, околности у којима је могао бити рађен, пронаћи ће се и где је рађен и с којим Вуковим и Ђурковићевим радњама упоредо. Он нам већ сада говери, а шта ће све рећи, чуће се.

Уз Ђурковића и уметнички највише вреди Димитрија Аврамовића портре-студија, која, поред његова Симе Сарајлије, спада у најбоље радове те врсте. А потпуно је друкчије сликано; сочним, масним, основним бојама, крупнијом кичицом, весма енергично, го· тово реторски: — не чудите се, то је тај! Док је Чубру развио из кестењасте, посније основе, са изванредним нијансираним преливима до теракоте и прашног, пастелног цивија-црвеног, Вука је извајао из црне таме, из које гласно звуче и црвен фес и бечка — „флајшфарба“. Вук је тек нешто посут брашном седине, иако је прошао педесету, очи испитивачке, чудне, непопустљиве; тај сељак без мушке лепоте, овде чини утисак јака, красна, сугестивна, чак отмена мушкарца.

_ Трећи је снај портре који је Љуба Стојановић објавио, на насловној страни своје велике биографије о Вуку не помињући ништа о њему. Дакле, — на поруџбину Јосифа Миловука, ово је на платну од 56,50 см, радио'у Бечу, 1882 г., Димитрије Лаката-