Naša književnost

282 2] 5 - Књижевност“

Глете, браћо, пута тог згоднога, Глете тамо цвећа народнога! Амо живо цвећу похитајте, Па га с, млади, пуно накидајте, Да вам путем дивно замирише, Да вам срце за кућом уздитше. Напред, браћо, ето вам шенице, На пут вама дивне брашненице, Ето врела, ето воде дивне, Да уморно срдашце вам живне! Џујте славље, чујте песме оне, а Кад ви срце у недрима тоне, Да вам срце сместа живо нлане Да чујете изгубљене дане. Кад се песме с јавора заоре Да што Србин учинити море. Пут раскрчен, горе њиме хајте, Хајте горе, ал се и сећајте Коно красна пута вам огради,

Б Па му руци прионите млади, Пољубите ону руку свету Што разагна невољу вам клету, — | Ноћ вам дође са Вука једнога, Данак бели, браћо, са другога, Онај мишку у гвожђе вам скова, Овај души вериге раскова, А ко вели: он то није био, Бог је тога давно већ убио.

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ