Naša književnost

288 Па : - Књижевност

и сатиричну од тог свог бежања. Кијтс је од љубави према једној | жени начинио судбиву, отровао. своју душу. А Бранков лични и | поетски проблем био је да глад и мах у њему нађу велике количине свега: дани да буду дужи; ноћи да буду дуже; младост да не стари; ћупови вина, као чудом Христовим у Кани, да се сами пуне; |Вуковаца на буде што више, да би борбе било више, да би стихова било више; три јесени да буде у свакој години, колико треба карловачким виноградима: док зрно грожђа промени својих деведесет прелива боја — једна јесен; док шећер сдебља, и, зрео, сам собом прелази у алкохол — друга јесен; кад вино почне крај чокота капати у земљу, и размиле се берачице — трећа јесен... Гладан је био Бранко и језика. Од песме његове на немачком јези"ку; од песмица које је Вук језички кориговао; па до језика који данас знамо као Бранков језик, иако је и то, авај, био само почетак рада и труда — колики је пут! Гладан и борбе био је Вуков хитри и грлати гласник: са изазивањем је сбјављивао нове ствари. Док је Вук радио кабинетски, и забарављајући помало на дреку и памфлетски паланачлтук, Бранко је кроз стихсве довикивао неу' морно: Не устукнути! Устајте, везујте се за народ, за трајност "нашу! Са народом се доспева тамо где сунце не седа, где чевек | замењује човека као што се замењују таласи у мору.

Једаред је Бранко изненадио тихошћу и равнодушношћу. Револуционарне 48-е он је сишао ив Беча и боравио у нексликим градовима где је кувао устанак и отпор, и Мађара, али и Срба. Бранко није ту учествовао ни ставом ни стихом. Већ је милела туберкулоза. Зачудо, како дуго подрива та болест баш оне који и иначе изгарају. И Његош је 49-е изненадио ставом уздржљивости, и саветом за политичку уздржљивост међу Бокељима. Исти случај: туберкулова је потсецала енергије, мутила поглед. Дивни ти наши пеадници опремали су полако да оборе буктиње и предаду их. народу.

Радосни и поносни данашњи дани, кад прослављамо једну од најпозитивнијих културних победа српскога народа, уједно су, у вези с Бранком, дани туге. Умро је сувише млад, сувише гладан; а оставио такве почетке поезије који не даду измирити се са његовом смрћу ни данас. Док му књигу песама читате, бива, и заборавите на трагедију. Али кад дођете до елегије Бранкове пред. умирање, дивне песме — смрт је велика! — лепе визије вас оставе. Стражилово, са старим буквама, са извором,“са грбавим етазицама

по којима стели ви ишли, збришу се, остане само гроб. Па онда: