Naša književnost

Бранко Радичевић лирик | 287

Нога лака, дрце здраво, Коло лети, коло ђаво. Поскочица ђаволица

Што је тела, то џ смела...

То скаче у виси у шир. То је као кад кола са добром, помало бесном запрегом лете, па и сама прашина иза њих сукља у вис. Ту се једно велико, врело, гладно срце насићује. Бранко пева и граји, и вуче нас све из оне сургасте атмосфере новосадске, шишатовачке, и митрсполијско карловачке, која се морала расплинути, као и Хај-_ несви богови, у ништа већ и зато што су стихове на тој страни, и мучна склепавања језичких варианата на тој страни градили људи без дара, снаге, полета. О на супрстној страни: таленти, енергије, савременост. Бранко се не грли с Музама, него са савременим берачицама сремским, које су младе док је он млад. Вуков фронт, са целим својим комплексом, вуче у савремено подмлађење свих моћи језика, писмености, књижевности широке и опште, народне. Нови Сад, Шишатовац и Митрополија оних дана били су, у смислу уметности и културе, један површан и апокрифан живот. Вук на челу, а с њим Бранко и Даничић, ишли су у темељне реалности културних потреба. Данашњи велики и скроз озбиљни напори да се истреби неписменост у народу, још су последњи одбојни тала-. "си борбе Вука и његових сабораца. |

Гладно младо срце Бранксво — која сила је то било, и која туга је то постало! Каквоће је Бранко новио у себи: бректао је као змај врео и пун потреба животних; и умиљавао се као младо "маче. Количина је био гладан тај на кратак живот осуђени песник.

ееговој младости требала је велика количина младости. Тако је са онима реткима који страсно воле своју. „савременост. За такве,

савременост је сигурно пунија и богатија од ма каје утопије будућности, или ма којих слава минулих времена. Еп о Косову —, Бранко би вероватно морао нанизати доста година пре но што би могао прићи том намераваном спеву спреман и адекватан. Онај комплекс Немезе у нашој косовској традицији, греси и испаштања — не би се добро сместили у Бранково младо срце. Млади Бранко: је био зачудо стабилан и'уравнотежен, складан са својом · савременошћу и са својим животом. Нису га тровала љубавна

страдања; завичај је волео са срећним заносом; народ са борбеним заносом пуним вере. Није то правило код песника, него реткост. Да поменемо само двојицу, који су Бранку по таленту, по судбини,

сродни. Бајрон је бежао од завичаја, и правио поезију романтичну