Naša književnost

2290 у 5 5 у Књижевност |

>

књижевности, и, знаш добро, јер си се и ти тим поновио, учио и наш језик, и баш по Вуку. Учио га зато што је, гениалан, муњевито осе_ тио благо у народној нашој поезији, и онда одмах знао да мора бити тешког блага и у језику. Гете је имао времена да научи и генглески, и да позна, чита, и задиви се оној лави од поезије из песвика који можда једини на свету није морао марити, као што _ни његов читалац не мора марили за рупе и стрмељке у ритму па и у рими. Гете, Олимпијац, познавши се с поезијом Бајрона, сревши се у духу с Бајроном, доживео је сну песничку срећу и

радост о којој ти малочас поменух. И тај Олимпијац, главама

виши од Бајрана, узе, у дивном свом делу, у Фаусту, за свога Еуфориона песника Бајрона, брата, сина, песничку срећу своју. Драги Бранко, да је Гете могао доучити српски и доживети да буде и твој савременик по поезији, био би мождани ти један од ОНИХ: који, у Фаусту, певају и плачу између неба и земље. Твоја елегија, можда највиша твоја лирска песма, песма човечанству остављена, потресла би песника Марпенбадске елегије, старца са младом жељом "за. животом. И Гетеова песма је, знам, елегичан израз умирања песниксва кад свет и лепота беже, или су побегли од њега.

Драги Бранко — умро ви млади недоучен, умро си у чежњивом чекању да доживиш што ниси доживео, да познаш кога ниси познао. У данашње свечане дане, кад слава тво ја опет чујно шуми, кад је овладало узбуркано сећање на тебе у свестима и душама, у те дане ја ти, у прилогу уз ово писмо, шаљем две, једна уз другу присно приденуте песмице. Оне су потекле из два истоветна тренутка умирућег живота твога и још једног песника. На "рубу живота и рада стојећи, написали сте, гласом певања отпевали песме у којима сте, као можда још само тужбалица несрећног славуја који сам умире, у којима сте везали живот и смрт као жар врелом поезијом. |

Како два узајамно туђа песника „млиди јаху “ умрети Једно је Бранко Радичевић, српски песник, који је млад и не-

„довршен ђак умро: половином ХЈХ века. Друго је Џон Кијтс, енглески песник, који је још млађи и недовршен ђак умро за прве

четврти Х1Х века. Обојица су студирали медицину. Обојица 60-

"ловали од грудне болести, која тако радо баш ва младошћу игра и свира мртвачку игру: прикрада се; узмакне; превари младог пе-