Naša književnost

Бранко Радичевић лирик 7 293.

творених очију види последњу своју визију, трагедију, по словен- · ·" ски опет, трагедију у болној топлини несрећна породичног круга. Отац умире, деца, песме, остају „у траљама“, сирочад бескрајно несрећна коју нико не може ни оденути, ни нахранити, ни млади живот им у пораст и полет кренути. Славенска елегија: туга којој нема лека. Класична елегија по томе што је наша народна до оржи, | 1 Кијтсова је песма звучна од првога реда, као да је грчки писана; звучна од чудног енглеског језика који је у правој поезији чиста музика. Кијтс, тај Грк-уметник, није грешио ни у мисли, ни у осећању, ни у речима. Пред крај, његова је песма магистрално звучна и до страхоте речита — али, овде ће се јавити само њена · сура травестија у туђем духу и језику. Сури цврчак ће овде говорити место славуја. Цврчак се овде упиње да попева као песник чувене Оде славују.

УЖАС ОД СМРТИ

Кад застрепим да могу више не бити Пре но што ми перо побере берићет духа Пре но што хрпа исписаних књига буде Кб житница пуна сазрелога зрња;

Кад пратим, по лику озвездане ноћи, Знакове облака, кб дивну поезију,

И помислим: нећу живети да сенке њихне Оцртам магичком руком у срећном потезу;

И кад осетим, о дивно Биће за кратки часак, Да више никада те гледати неђу,

Никада сркати чаробну силу

ЈБубави без враћања — тада, на ивицу _

Широка света станем, самац, и мислим, мислим, Док у ништавост не уроне и Љубав и Слава.

%

Елегија. Елегија класична. Крене од осећања и лично човечанског бола који се као исецкан црв грчи, и клеца, па се хлади, и охлади, усправи, постане величанствен нНадгробни камен и натпис. Грк. Кијтс потсећа у овој елегији на Римљане, на елепичара Проперција. Стој и мртав! Мисли кад све друго више не можеш! Сврши растанке своје у родном месту и међу вољеним људима, и онда се обрни лицем од њих, удаљуј се до последњег руба растајања, пођи