Naša književnost
(= о || А
ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД
„РУСКО ПИТАЊЕ“ ОД КОНСТАН ТИНА СИМОНОВА
»Буржоаском свету“ — писао је пре годину дана А. А. Жданов у Реферату о часописима „Звезда“ и „Лењинград“ — „не свиђају се наши успеси“ како у земљи, тако и на међународној арени. Као резултат Другог светског рата учврстиле су се позиције социјализма. Питање социјализма постављено је на дневни ред у многим земљама Европе. То се не свиђа империјалистима свих боја, они се боје социјализма, боје се наше социјалистичке земље која је образац за читаво напредно човечанство. Империјалисти, њихове идејне. слуге, њихови књижевници и новинари, њихови политичари и дипломати настоје на све могућне начине ла оклеветају нашу земљу, да је прикажу у“ неправилној светлости, да оклеветају социјализам. У тим условима задатак совјетске књижевности састоји се не само у томе да на ударац одговори. ударцем против свих тих гнусних клевета и напада на нашу совјетску културу, на социјализам, — него и да смело шиба и напада буржоаску културу, која се налази у стању сенилности и распадања“.
На мрачну, дивљу и прљаву кампању коју организовано води против: Совјетског Савеза плаћена америчка капиталистичка. штампа, служећи се притом најбесрамнијим клеветама, час перфидним, подмуклим, дуго смишљаним, лукаво протураним, час бруталним, примитивним и невештим до инфантилности; на ту драмну и дрекаву кампању непријатеља мира, потпаљивача будућег рата, с којом радни човек Америке нема, нити може имати икакве везе, али која је, добрим делом, њему, баш њему намењена, како би му помутила вид, одвратила га с пута борбе и обманула га; на ту кампању господара мрака, непријатеља светлости која зрачи свима народима света с једне шестине земљине кугле, из Совјетског Савеза, на ту кампању клеветника, која траје, урла и кевће већ пуне три деценије, од историског“ и славног Октобра до данашњих дана; на све те лажи које новинарски трустови типа Херст избацују свакодневно и милионски "умножавају по редакцијама и на ротацијама, одговорио је совјетски писац Константин Симонов и изнео истину о тим ковачницама лажи,
И, онако како је то саветовао А. А. Жданов, на ударце Симонов је оде говорио ударцем, Поводом лажи о социјалистичкој земљи која је образац за читаво напредно човечанство, он је, после једног путовања по Америци, осветлио јасном светлошћу (истине један сектор мутне америчке стварности, На отровне чланке, на жучне памфлете, на фалсификоване интервјуе, на