Naša književnost

298 Књижевност

књигу лажи о: Совјетском Савезу, па због това губи жену, кућу,“ службу, али задобија — унутрашњу «слободу. Зар се комад у коме је приказана тако богата и-тако разнолика галерија типова, а међу њима, као главна личност, као светла појава, издваја се амерички новинар-борац за истину и правду Гари Смит, зар се такав комад може назвати памфлетом против целокупне америчке журналистике> Зар. се може „назвати памфлетом када сами амерички новинари имају много Теже и много- поразније речи џи изразе ог америчкој трустовској штампи»

== Ево шта је, на пример, рекао један од њих, Џон Суинтон, бивши уредник листа „Њујорк трибјун“, Војин њујоршким | колегама на једном заједничком састанку: :

„Ниједан од вас не сме поштено да изрази своје мишљење. Ви унапред знате да ако поштено кажете своје мишљење, оно се никад неће појавити у штампи. Мени плаћају стопедесет долара недељно за то да не бих изражавао своје мишљење у своме листу. Сви ви добијате отприлике исти новац за то исто, Када бих дозволио себи да изразим своје искрено мишљење у своме листу, онда бих у року од двадесет четири часа остао без посла. Дужност њујоршког новинара састоји се у томе да изврће истину, да лаже, да улешшава, да клевета, да се клања Мамону и да издаје свој народ и своју отаџбину за тридесет сребрника. Ми претстављамо оруђа и вазале: богаташа који 210 у сенци. Ми смо интелектуалне проститутке“. : у

На једном месту у драми, док тумачи зашто није написао књигу 0 Русији какву му је поручио његов послодавац, лажљиву и клеветничку, „Него књигу истиниту какву му је диктирала савест поштеног човека, Гари Смит, између осталог, Вали:

— То „руско питање“ одавно више није.само руско питање. То је пробни камен на коме се сад у читавом свету проверавају част и поштење људи. Е

Снажније и драматичније него у делу Симонова, сам живот свакодневно истиче да „руско питање“ заиста одавно више није само руско питање. И није оно пробни камен на ком се сад у читавом свету проверавају само част и поштење, већ се проваравају част и поштење, снага и одлучност и великих колектива, организација, политичких странака, народа. Симонов је у својој сценској ипри из америчке новинарске средине реагирајући брзо, директно, скоро репортерски, на актуелну, моралну и политичку проблематику — осветлио, кроз призму такозваног руског питања, проблем „слободе“ штампе у Сједињеним Америчким Државама и, преко њега, додирнуо и једно далекосежније и опште питање — питање буржоаске „демократије“ и праве народне демократије, Зар „руским питањем“, у томе смислу, не би могло „постати и свако друго питање на коме се непомирљиво сударају супротни интереси реакције и демократије. У 'овом 'случају то је и америчко и енглеско питање. То је питање о Грчкој не у умањој мери него о Совјетском Савезу“. Уствари, посматрана из тог угла, "зар се сва данашња крупна питања о којима се дискутовало у Сан Франциску, Лондону, Паризу и Москви и о којима се сад расправља у Њујорку, зар се сва она не своде у суштини на једно исто“питање» Зар „грчко пи-